Revised Common Lectionary (Complementary)
5 Овако каже ГОСПОД за пророке који заводе мој народ:
»Када имају шта да једу, кажу: ‚Мир‘,
а онима који их не хране
објављују свети рат.
6 Зато ће вас обузети ноћ без виђења
и тама без откривења.
Заћи ће сунце тим пророцима
и дан им се помрачити.
7 Осрамотиће се видеоци
и обрукати гатаоци.
Сви ће покрити уста,
јер од Бога нема одговора.«
8 А ја, ја сам испуњен силом
– Духом ГОСПОДЊИМ –
и правдом и моћи,
да Јакову објавим његов преступ
и Израелу његове грехе.
9 Чујте ово, вође народа Јаковљевог,
поглавари народа Израеловог,
ви који презирете правду
и искривљујете све што је право,
10 ви који проливеном крвљу градите Сион
и исквареношћу Јерусалим.
11 Његове вође суде за мито,
свештеници поучавају за накнаду,
а пророци гатају за новац.
Али они се на ГОСПОДА ослањају када говоре:
»ГОСПОД је међу нама.
Неће нас задесити несрећа.«
12 Зато ће због вас
Сион бити преорана њива,
Јерусалим гомила крша,
а храмска гора узвишица обрасла шумом.
1 Оправдај ме, Боже;
поведи моју парницу против народа безбожног,
избави ме од човека лукавог и неправедног.
2 Ти си Бог, Тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?
3 Пошаљи своју светлост и истину,
да ме воде.
Нека ме доведу до твоје свете горе,
до твога Боравишта.
4 Тада ћу прићи Божијем жртвенику,
Богу, мојој радости највећој.
Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
9 Јер, сећате се, браћо, нашег труда и напора: док смо вам проповедали Божије еванђеље, и ноћу и дању смо радили да ником од вас не будемо на терету. 10 Ви сте сведоци, а и Бог, како смо се свето, праведно и беспрекорно односили према вама који верујете. 11 А знате и како смо сваког појединог од вас, као отац своју децу, 12 бодрили и тешили и опомињали да живи достојно Бога, који вас позива у своје Царство и славу.
13 Непрестано захваљујемо Богу и зато што сте Божију реч, када сте је примили пошто сте је од нас чули, прихватили не као људску реч, него онакву каква она заиста јесте: као Божију реч, која делује у вама који верујете.
Седам прекора учитељима закона и фарисејима
(Мк 12,38-40; Лк 11,37-52; 20,45-47)
23 Тада Исус рече народу и својим ученицима: 2 »Учитељи закона и фарисеји засели су на Мојсијеву столицу. 3 Зато чините све што вам кажу и држите се тога, али немојте да чините оно што они чине. Јер, они говоре, али не чине. 4 Они везују тешка бремена и стављају их људима на плећа, а сами ни прст неће да подигну да их помере.
5 »Сва своја дела чине да би их људи видели. Проширују своје филактерије[a] и продужују ресе на одећи. 6 Воле почасна места на гозбама и прва седишта у синагогама, 7 да их људи поздрављају на трговима и да их зову раби.
8 »Али ви немојте да се зовете раби, јер имате само једног Учитеља, а ви сте сви браћа. 9 И никога на земљи не зовите оцем, јер имате само једног Оца – оног на небу. 10 Нити се зовите вође, јер имате само једног Вођу – Христа. 11 А највећи међу вама нека вам буде служитељ. 12 Ко самога себе уздиже, биће понижен, а ко самог себе понизује, биће уздигнут.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International