Revised Common Lectionary (Complementary)
Књига прва
(Псалми 1-41)
1 Благо човеку који не иде за саветима опаких,
на путу грешничком не стоји
и на већу ругалаца не седи,
2 него ужива у Закону ГОСПОДЊЕМ
и о његовом Закону дан и ноћ размишља.
3 Он је као дрво засађено
покрај водâ текућих
које у право време доноси свој род
и лишће му никад не вене.
Све што чини, добро му успева.
4 А опаки нису такви –
они су као плева коју разноси ветар.
5 Зато се опаки неће одржати на суду,
ни грешници у заједници праведних.
6 Јер, ГОСПОД зна пут праведних,
а пут опаких пропашће.
25 Лежао сам ничице пред ГОСПОДОМ четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер је ГОСПОД рекао да ће вас затрти. 26 Молио сам се ГОСПОДУ и рекао: »Господе ГОСПОДЕ, немој да истребиш свој народ, свој посед који си избавио својом великом силом и моћном руком га извео из Египта. 27 Сети се својих слугу, Авраама, Исаака и Јакова. Не обазири се на тврдоглавост овога народа, на његову опакост и на његов грех, 28 да не кажу у земљи из које си нас извео: ‚ГОСПОД није могао да их уведе у земљу коју им је обећао, па их је, зато што их мрзи, извео да их помори у пустињи.‘ 29 А они су твој народ, твој посед који си извео својом силном снагом и испруженом руком.«
Подсећање на поновно примање заповести
(2. Мојс 34,1-10)
10 У то време ми је ГОСПОД рекао: »Исклеши две камене плоче као што су биле оне прве, па се попни к мени на гору. А направи и дрвени ковчег. 2 На плоче ћу написати речи које су биле на оним првим плочама, које си разбио, а ти их онда стави у ковчег.«
3 И ја сам направио ковчег од багремовог дрвета и исклесао две камене плоче као што су биле оне прве, па сам се попео на гору са те две плоче у рукама. 4 ГОСПОД је написао на ове плоче исто што и пре: десет заповести које вам је објавио на гори, из огња, онога дана када сте се тамо окупили[a]. Онда је ГОСПОД дао плоче мени, 5 а ја сам сишао са горе и ставио их у ковчег који сам био направио. Оне су још тамо, као што ми је ГОСПОД и заповедио.
7 У свему им буди пример чинећи добра дела. У поучавању покажи неисквареност, озбиљност, 8 исправну[a] реч којој се не може приговорити, да се постиди онај ко ти се противи, јер нема ништа рђаво да каже о нама.
11 Јер, за све људе се појавила Божија милост, која доноси спасење. 12 Она нас учи да се одрекнемо безбожности и овоземаљских пожуда, да у овом свету живимо разборито, праведно и побожно 13 док ишчекујемо срећну наду и да се у слави појави велики Бог и наш Спаситељ, Исус Христос. 14 Он је самога себе дао за нас да нас избави од сваког безакоња и да себи очисти народ који му припада, који ревносно чини добра дела.
15 То говори и бодри и прекоревај са сваком одлучношћу. Нека те нико не презире.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International