Revised Common Lectionary (Complementary)
(1. Лет 16,23-33)
1 Певајте ГОСПОДУ нову песму!
Певај ГОСПОДУ, сва земљо!
2 Певајте ГОСПОДУ, Име му благосиљајте!
Из дана у дан његово спасење објављујте!
3 О његовој слави причајте међу незнабошцима,
о чудима његовим међу свим народима.
4 Јер, велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
бојати га се треба више од свих богова.
5 Јер, ништавни су сви богови народâ,
а ГОСПОД је небеса начинио.
6 Пред њим су сјај и величанство,
сила и лепота у његовом су светилишту.
7 Дајте ГОСПОДУ, породице народâ,
дајте ГОСПОДУ славу и силу.
8 Дајте ГОСПОДУ славу достојну његовог Имена.
Дар донесите и у његова дворишта уђите,
9 поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
Дрхти пред њим, сва земљо!
10 Говорите међу незнабошцима: »ГОСПОД царује!«
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
Он ће народима судити правично.
11 Нека се радују небеса,
нека кличе земља,
нека грми море и све што је у њему,
12 нека се радују поља и све на њима.
Тада ће све шумско дрвеће клицати
13 пред ГОСПОДОМ, јер он долази,
он долази да суди земљи.
Судиће свету у праведности
и народима у својој верности.
3 Онога дана када ти ГОСПОД дâ починак од патње и муке и тешког ропства које ти је било наметнуто, 4 тада ћеш о вавилонском цару певати ову ругалицу:
»Како сконча тлачитељ!
Како престаде његова бахатост!
5 ГОСПОД сломи штап опаких,
жезло владарско
6 које је гневно ударало народе
непрекидним ударцима,
које је бесно владало народима,
безобзирно их прогонећи.
7 Сва земља почива, спокојна;
радосно певање одјекује.
8 Чак и борови и либански кедрови
ликују над тобом и говоре:
‚Откад си пао,
нико не долази да нас сече.‘
9 »Шеол се ускомеша
да те дочека када дођеш.
У твоју част духове преминулих буди,
све мртве земаљске вође;
с престола диже све цареве народâ.
10 Сви ће се они одазвати
и рећи ти:
‚И ти си ослабио као и ми,
постао нам сличан.‘
11 Сав твој сјај у Шеол се стровалио
заједно са свирком твојих харфи.
Црви се прострли под тобом,
црви су над тобом као покров.
Смрт Јована Крститеља
(Мк 6,14-29; Лк 9,7-9)
14 У то време тетрарх Ирод чу за Исуса, 2 па рече својим службеницима: »То је Јован Крститељ! Устао је из мртвих и зато може да чини ова чуда!«
3 Ирод је, наиме, био ухватио Јована, оковао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, 4 пошто му је Јован говорио: »Не смеш да је имаш.«
5 Ирод је желео да га убије, али се плашио народа, јер је народ Јована сматрао пророком.
6 Али, када је био Иродов рођендан, Иродијадина кћи заигра пред гостима. То се Ироду толико свидело 7 да јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што затражи.
8 А она, по наговору своје мајке, рече: »Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.«
9 Цар се ражалости, али због заклетве и гостију нареди да јој се захтев испуни, 10 па посла људе у тамницу да Јовану одсеку главу. 11 Ови онда донеше главу на тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе својој мајци. 12 Потом дођоше Јованови ученици, узеше његово тело и сахранише га, па одоше и јавише Исусу шта се догодило.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International