Revised Common Lectionary (Complementary)
Хвалоспев ГОСПОДУ
25 ГОСПОДЕ, ти си мој Бог.
Величаћу те и захваљивати твом Имену,
јер си учинио чудесна дела,
верно извршио науме
које си давно смислио.
2 Претворио си град у гомилу крша,
утврђени град у рушевину;
туђинско утврђење више није град –
никад га неће поново саградити.
3 Зато ће те славити силни народи,
бојати те се градови безочних народа.
4 Ти си уточиште сиромаху,
уточиште убогоме у његовој невољи,
заклон од олује и хлад на припеци.
Јер, дах безочних је као вихор
који наваљује на зид
5 и као жега у пустињском крају.
Ти ућуткујеш дреку туђинаца.
Као кад облак својом сенком умањи жегу,
тако се стиша песма безочних.
6 На овој гори ће ГОСПОД над војскама
за све народе спремити
гозбу од најбољих јела и одлежалих вина –
од најсочнијег меса и најбољег вина.
7 На овој гори ће уништити
вео који застире све народе,
покров који покрива све народности
8 и заувек уништити смрт.
Господ ГОСПОД избрисаће сузе са сваког лица
и уклонити срамоту свог народа са целе земље.
ГОСПОД је говорио.
9 Тога дана ће се говорити:
»Да, ово је наш Бог.
У њега смо се уздали,
и он нас је спасао.
Ово је ГОСПОД, у њега смо се уздали.
Радујмо се и веселимо његовом спасењу.«
Псалам Давидов.
1 ГОСПОД је пастир мој,
ни у чему не оскудевам.
2 Даје ми да на зеленим ливадама лежим,
крај водâ ме мирних води,
3 живот ми обнавља.
Ради свог Имена
стазама правим ме проводи.
4 Макар долином сенке смрти ишао,
зла се не бојим,
јер ти си са мном.
Твој штап и палица
утеху ми пружају.
5 Трпезу простиреш преда мном
наочиглед душманима мојим.
Главу ми помазујеш уљем,
мој пехар се прелива.
6 Да, доброта и љубав
пратиће ме свих дана мог живота
и у Дому ГОСПОДЊЕМ боравићу свег свога века.
4 Зато, моја драга и жељена браћо, моја радости и венче, тако треба да чврсто стојите у Господу, драги моји!
Завршни савети
2 Преклињем Еводију и преклињем Синтиху да буду сложне у Господу. 3 Да, и тебе молим, одани друже, помажи им, јер су се са мном раме уз раме бориле у проповедању еванђеља заједно с Климентом и мојим осталим сарадницима, чија су имена у Књизи живота.
4 Радујте се у Господу увек! Понављам: радујте се. 5 Нека ваша благост буде позната свим људима. Господ је близу. 6 Не будите забринути ни за шта, него у свему, молитвом и молбом са захваљивањем, јасно показујте Богу за шта га молите. 7 И Божији мир, који превазилази свако разумевање, чуваће ваше срце и ваше мисли у Христу Исусу.
8 На крају, браћо, што год је истинито, што год је племенито, што год је праведно, што год је чисто, што год је лепо, што год је на добром гласу – ако је нека врлина или похвала – на то мислите. 9 Оно што сте од мене научили, примили, чули и видели, то чините, и Бог мира биће с вама.
Прича о свадби
(Лк 14,15-24)
22 Исус поново поче да им говори у причама: 2 »Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина. 3 Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али оне не хтедоше да дођу.
4 »Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘
5 »Али они се не одазваше, него одоше – један на своју њиву, други за својом трговином, 6 а остали ухватише цареве слуге, па их злоставише и убише.
7 »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.
8 »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне. 9 Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘ 10 И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли – и зле и добре – и свадбена дворана се напуни гостима.
11 »Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу, 12 па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао.
13 »Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘
14 »Јер, много је званих, а мало одабраних.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International