Revised Common Lectionary (Complementary)
7 Обнови нас, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
8 Ти си из Египта донео лозу,
истерао народе и посадио је.
9 За њу си искрчио место,
и она се закорени и испуни земљу.
10 Њена сенка планине је прекривала,
њене гране моћне кедрове.
11 До Великог мора[a] пружала је розге,
своје младице до Еуфрата[b].
12 Зашто јој поломи ограде
да са ње беру сви који крај ње прођу?
13 Вепар из шуме је пустоши,
пољско звериње прождире.
14 Врати нам се, Боже над војскама!
Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
15 чокоту који је твоја десница посадила,
сину кога си за себе одгајио.
Последице Израеловог неверства
14 »Зар је Израел слуга, роб по рођењу?
Зашто, онда, постаде плен душманима?
15 Као лавови су рикали на њега
и пустошили му земљу.
Градови му спаљени и пусти.
16 Чак и они из Мемфиса[a] и Тахпанхеса
теме ти обријаше[b].
17 Зар ниси сам то на себе навукао
када си оставио ГОСПОДА, свога Бога,
док те водио путем?
18 Што би сад ишао у Египат,
да из Шихора[c] пијеш воде?
И што би ишао у Асирију,
да пијеш воде из Еуфрата[d]?
19 Твоја опакост ће те казнити,
твоје отпадништво те осудити.
Размисли, дакле, и схвати
колико је зло и чемерно за тебе
када оставиш ГОСПОДА, свога Бога,
и немаш страха од мене«,
говори Господ, ГОСПОД над војскама.
Израел одбија да се покори ГОСПОДУ
20 »Одавно си сломио свој јарам,
своје окове покидао и рекао:
‚Нећу да робујем!‘
А ипак, на свакој узвишици
и под сваким крошњатим дрветом
лéгао си као блудница.
21 Посадио сам те као племениту лозу
из најбољег семена.
Па како си ми се онда
у искварену и дивљу лозу изродио?
22 Макар се опрао цеђом
и много луга употребио,
мрља твоје кривице и даље је преда мном«,
говори Господ ГОСПОД.
16 Нека вас, дакле, нико не осуђује због јела и пића, или празника, или слављења младог месеца, или субота. 17 То је само сенка онога што долази, а стварност је Христос. 18 Нека вас не лишава награде нико ко ужива у лажној понизности и слављењу анђелâ, ко распреда о својим виђењима, безразложно се прави важан својом телесном памећу, 19 а не држи се Главе, од које цело Тело, подупрто и повезано зглобовима и жилама, расте Божијим растом.
20 Ако сте с Христом умрли стихијама света, зашто се, као да још живите у свету, покоравате његовим прописима: 21 »Не дирај«, »Не окуси«, »Не дотичи«? 22 Све то употребом пропада, јер је засновано на људским заповестима и учењима. 23 То, додуше, изгледа као мудрост, јер се састоји од самонаметнуте побожности, лажне понизности и беспоштедне строгости према телу, али нема никакву вредност за обуздавање грешне нарави.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International