Revised Common Lectionary (Complementary)
(2. Сам 22,1-51)
Хоровођи. Псалам Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ, који је ГОСПОДУ запевао ову песму када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових руку. Он рече:
1 Волим те, ГОСПОДЕ, снаго моја.
2 ГОСПОД је хридина моја,
тврђава моја и избавитељ.
Мој Бог је стена моја,
у њега се уздам.
Он штит је мој и сила[a] мог спасења, утврђење високо.
3 Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
и он ме од непријатељâ спасе.
4 Таласи смрти ме опколили,
бујице уништења запретиле да ме преплаве.
5 Конопци Шеола ме омотали,
замке смрти ми се испречиле.
6 У невољи ГОСПОДУ завапих,
у помоћ позвах свога Бога.
Он у свом Храму чу мој глас,
мој вапај стиже пред њега, до ушију му допре.
7 Земља задрхта и затресе се,
уздрмаше се темељи планина,
задрхташе јер се разјарио.
8 Дим му покуља из ноздрва,
огањ прождирући сукну му из уста,
угљевље ужарено засја.
9 Он небеса разгрну и сиђе,
мрачни облаци му под ногама.
10 Херувима узјаха и полете,
на крилима ветра се вину.
11 Тмину учини својим скровиштем,
облаке небеске, мрачне и пуне воде, заклоном око себе.
12 Од његовог сјаја
грȁд и угљевље ужарено кроз облаке се пробише.
13 ГОСПОД загрме с неба,
заори се глас Свевишњега.
14 Он одапе стреле и распрши непријатеље,
муње избаци и у бег их нагна.
15 Показаше се кланци на дну мора
и открише темељи земљини
од твог бојног поклича, ГОСПОДЕ,
од силине даха твојих ноздрва.
16 Он посегну руком са висина
и дохвати ме,
из силних вода ме извуче.
17 Он ме од јаког непријатеља избави,
од оних који ме мрзе.
Јер, прејаки су били за мене;
18 напали ме у дан моје несреће,
али ГОСПОД ми је био ослонац.
19 Извео ме на пространо место,
избавио ме јер сам му омилио.
24 Сети се да величаш његово дело,
које су људи опевали.
25 Сав људски род га је видео,
човек га гледа издалека.
26 Да, Бог је велик, нама несхватљив.
Број његових година не може се докучити.
27 Он скупља капи воде
које се из кише у маглу претварају.
28 Из облака капљу
и обилато пљуште по људима.
29 Ко да разуме како су облаци разастрти,
како он грми из свога заклона?
30 Да, он своје муње расипа око себе
и дно мора покрива водом.
31 Јер, тако он влада народима,
дајући хране у изобиљу.
32 Муњом је напунио руке
и заповеда јој да удари.
33 Његов гром олују најављује,
а чак јој и говеда обзнањују долазак.
14 Саслушај ово, Јове;
стани и осмотри Божија чудесна дела.
15 Знаш ли како Бог заповеда облацима
и чини да његова муња севне?
16 Знаш ли како висе мрачни облаци,
чудесна дела Онога који је савршен у знању?
17 Ти, који се куваш у својој одећи
кад се земља умири од јужног ветра,
18 зар можеш с њим да разапнеш небеса,
чврста као ливено огледало?
19 Реци нам шта треба да му кажемо;
у тами смо, па не знамо
како да изложимо свој случај.
20 Треба ли му рећи да ја хоћу да говорим?
Ко би тражио да га прогутају?
21 Сад нико не може да гледа у светлост
која блиста на небу пошто је ветар растерао облаке.
22 Са севера златан сјај долази –
Бог у страхотном величанству стиже.
23 Свесилни је ван нашег домашаја
и узвишен је у сили и правди;
у својој великој праведности никог не тлачи.
24 Зато га људи поштују.
Он не гледа оне који мисле да су мудри.«
Исус стишава олују
(Мк 4,35-41; Лк 8,22-25)
23 Онда Исус уђе у чамац, а за њим пођоше његови ученици. 24 На мору настаде жестока олуја – толика да су таласи преливали чамац. А Исус је спавао.
25 Ученици му приђоше и пробудише га, говорећи: »Господе, спаси нас! Изгибосмо!«
26 »Зашто се плашите, маловерни?« упита их он.
Онда устаде, запрети ветровима и мору, па настаде велика тишина.
27 А људи, задивљени, упиташе: »Ко је овај да му се и ветрови и море покоравају?«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International