Revised Common Lectionary (Complementary)
Маскил Асафов.
1 Чуј моје учење, народе,
почуј речи мојих уста.
2 Своја уста ћу отворити у причама,
објавити давне загонетке.
3 Оно што смо чули и сазнали,
оно што су нам наши очеви испричали,
4 нећемо крити од њихових унука.
Причаћемо следећем нараштају
о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ,
о његовој сили и чудима која учини.
5 Он установи прописе у Јакову
и постави Закон у Израелу,
за које заповеди нашим праоцима
да их својој деци обзнане,
6 да их сазна следећи нараштај,
деца која ће се тек родити,
која ће онда говорити својој деци
7 да се уздају у Бога
и не забораве Божија дела,
него да чувају његове заповести,
8 да не буду као њихови праоци –
нараштај бунтован и непокоран,
нараштај чије је срце непостојано
и који је духом неверан Богу.
17 А они су и даље грешили против њега,
бунећи се против Свевишњега у пустињи.
18 Намерно су искушавали Бога
тражећи храну за којом су жудели.
19 Против Бога су говорили, питајући:
»Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?
20 Ето, стену је ударио, да вода потече,
и набујали потоци теку.
А може ли дати и хлеба?
Може ли свом народу да набави меса?«
21 Кад их је Бог чуо, разјари се.
Огањ плану против Јакова,
гнев се диже против Израела,
22 јер нису веровали Богу
ни уздали се у његово спасење.
23 Он заповеди облацима на небу
и отвори двери небеске,
24 па просу ману као кишу, да народ једе;
даде им жита са неба.
25 Човек је јео хлеб анђела.
Он им посла хране да једу досита.
26 Он с небеса пусти источни ветар
и својом силом јужни ветар доведе,
27 па као кишу просу на њих меса као прашине,
крилатих птица као морског песка.
28 Он учини да им попадају сред табора,
свуд уоколо њихових шатора.
29 И они су јели док се добро не наједоше,
јер им је дао оно за чим су жудели.
2 У пустињи сва заједница поче да гунђа против Мојсија и Аарона.
3 Израелци им рекоше: »Камо среће да смо сви погинули од ГОСПОДЊЕ руке у Египту када смо седели крај лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. Јер, ви сте нас довели у ову пустињу да сав овај силан народ поморите глађу.«
4 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу да вам с неба пада хлеб као киша. Нека народ сваког дана иде и сакупи онолико колико му треба за тај дан. Тако ћу их искушати и видети да ли ће се држати мога закона или неће. 5 А шестога дана нека сакупе двоструко више него што су сакупљали другим данима и нека спреме за јело.«
6 Мојсије и Аарон рекоше свим Израелцима: »Вечерас ћете спознати да вас је ГОСПОД извео из Египта, 7 а ујутро ћете видети Славу ГОСПОДЊУ, пошто је чуо како гунђате против њега. Јер, ко смо ми, да гунђате против нас?«
8 Мојсије још рече: »ГОСПОД ће вам вечерас дати да једете меса, а ујутро хлеба колико вам драго, јер је ГОСПОД чуо ваше гунђање против њега. Јер, ко смо ми? Ви не гунђате против нас, него против ГОСПОДА.«
9 Онда Мојсије рече Аарону: »Реци целој израелској заједници: ‚Дођите пред ГОСПОДА, јер је чуо ваше гунђање.‘«
10 Док је Аарон говорио целој израелској заједници, они погледаше према пустињи, а оно – Слава ГОСПОДЊА показа се у облаку.
11 ГОСПОД рече Мојсију: 12 »Чуо сам гунђање Израелаца. Овако им реци: ‚Вечерас ћете јести меса, а ујутро ћете се најести хлеба. Тада ћете спознати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог.‘«
13 Те вечери долетеше препелице и прекрише табор. Ујутро је око табора лежао слој росе, 14 а када је роса испарила, на пустињском тлу појавише се танке љуспице сличне слани која се нахвата на земљи. 15 Када су Израелци то видели, упиташе један другог: »Шта је то?« јер нису знали шта је.
Мојсије им рече: »То је хлеб који вам је ГОСПОД дао да једете.
31 Израелски народ ову храну назва мана[a]. Била је бела, као зрно коријандера, а имала је укус лепињица с медом.
32 Мојсије рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сачувајте један омер мане за своја будућа поколења, да виде хлеб којим сам вас хранио у пустињи када сам вас извео из Египта.‘«
33 А Аарону рече: »Узми једну посуду и у њу стави један омер мане, па је стави пред ГОСПОДА, да се сачува за будућа поколења.«
34 И као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, Аарон је стави пред Сведочанство, да се чува. 35 Израелци су јели ману четрдесет година, све док нису стигли до насељене земље – јели су ману док нису стигли до границе Ханаана.
Исус храни четири хиљаде људи
(Мк 8,1-10)
32 Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.«
33 А ученици га упиташе: »Где у овој пустоши да набавимо довољно хлеба да нахранимо оволики народ?«
34 »Колико хлебова имате«, упита их Исус.
»Седам«, рекоше они, »и неколико рибица.«
35 Тада Исус рече народу да поседа по земљи, 36 узе оних седам хлебова и рибе, па кад је захвалио Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу. 37 И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам пуних кошара. 38 А оних који су јели било је четири хиљаде, не рачунајући жене и децу.
39 Када је отпустио народ, Исус уђе у чамац и оде у магадански крај.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International