Revised Common Lectionary (Complementary)
ГОСПОД је једини Бог
6 Овако каже ГОСПОД, Цар и Откупитељ Израелов, ГОСПОД над војскама:
»Ја сам Први и Последњи;
осим мене нема Бога.
7 Ко је као ја? Нека се јави.
Нека то објави и образложи ми.
Ко је још давно најавио шта ће бити?
Нека нам он прорекне шта ће бити.
8 Не дрхтите, не бојте се.
Зар то нисам ја још давно
објавио и прорекао?
Ви сте ми сведоци.
Има ли Бога осим мене?
Не, нема друге Стене,
ни за једну не знам.
11 Свом путу ме научи, ГОСПОДЕ,
да у твојој истини ходам.
Дај ми неподељено срце
да се твога Имена бојим.
12 Захваљиваћу ти, Господе, мој Боже,
свим својим срцем;
твоје Име славићу довека.
13 Јер, велика је твоја љубав према мени,
из дубина Шеола живот си ми избавио.
14 Бахати се дигоше на мене, Боже,
скуп силника мој живот тражи.
За тебе они не маре.
15 А ти си, Господе, Бог самилостан и милостив,
спор да се разгневиш, препун љубави и истине.
16 Окрени се к мени и смилуј ми се;
дај своје снаге своме слузи
и спаси сина своје слушкиње.
17 Покажи ми знак своје доброте –
нека га виде они што ме мрзе,
и постиде се,
јер си ми ти помогао, ГОСПОДЕ, и утешио ме.
12 Тако, дакле, браћо, дужници смо, али не телу, да бисмо по телу живели. 13 Ако живите по телу, умрећете. Али, ако Духом усмрћујете телесна дела, живећете. 14 Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови. 15 Нисте, наиме, примили духа робовања, па да опет страхујете, него сте примили Духа усињења, којим вичемо: »Аба[a], Оче!« 16 Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца. 17 Па, ако смо деца, онда смо и наследници – наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави.
Будућа слава
18 Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити. 19 Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова. 20 А оно што је створено потчињено је ништавности – не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио – у нади 21 да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости.
22 Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима. 23 Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела. 24 Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види? 25 Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо.
Прича о кукољу
24 Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. 25 Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде. 26 А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.
27 »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘
28 »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘
»‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.
29 »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу. 30 Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«
Објашњење приче о кукољу
36 Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«
37 Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији, 38 а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога. 39 Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели. 40 Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света. 41 Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње 42 и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба. 43 Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International