Revised Common Lectionary (Complementary)

⁷ »Слушај, народе мој, ја ћу говорити,
    Израеле, против тебе ћу сведочити:
    Ја сам Бог, твој Бог.
⁸ Не прекоревам те због твојих жртава
    – твоје паљенице стално су преда мном.
⁹ Не треба ми јунац из твоје куће
    ни јарци из твојих торова,
¹⁰ јер моја је свака шумска животиња,
    стока на хиљаду планина.
¹¹ Знам сваку горску птицу,
    моје је све што се у пољу миче.
¹² Да огладним, не бих ти рекао,
    јер свет је мој и све што је у њему.
¹³ Зар ја једем месо бикова
    или крв јараца пијем?
¹⁴ Принеси Богу жртву захвалницу,
    изврши завете дате Свевишњему,
¹⁵ па кад ме призовеш у дан невоље,
    избавићу те, и ти ћеш ме славити.«

⁷ Сећа се Кћи јерусалимска^[a],
    у дане своје новоље и лутања,
свих блага која су била њена
    у прошлим временима.
Када јој народ паде у душманинове руке,
    никога не би да јој помогне.
Душмани су је гледали
    и смејали се њеној пропасти.

⁸ Кћи јерусалимска је тешко згрешила
    и тако постала нечиста.
Сви који су је поштовали, сада је презиру,
    јер видеше њену голотињу.
    А она јеца и окреће лице.

⁹ Нечист јој је на скутовима.
    Није мислила на своју будућност,
па јој је пад био запањујући.
    Никога не би да је утеши.
»Погледај моју невољу, ГОСПОДЕ,
    јер непријатељ победи.«

¹⁰ Непријатељ се доможе свег њеног блага.
    Њој наочиглед у светилиште јој улазе незнабошци,
они којима си забранио
    да уђу у твоју заједницу.

¹¹ Сав њен народ јауче тражећи хлеба;
    своје драгоцености дају за храну,
    да се у животу одрже.
»Погледај, ГОСПОДЕ, и види,
    јер сам презрена.«