Revised Common Lectionary (Complementary)
Давидов.
1 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и све што је у мени, његовом светом Имену.
2 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и не заборави сва доброчинства његова.
3 Он је тај који ти прашта грехе,
који све твоје болести исцељује,
4 који ти живот откупљује од гробне јаме,
који те љубављу и самилошћу окружује,
5 који те добрима сити,
па ти се младост обнавља као орлу.
6 ГОСПОД праведно и право поступа
са свим потлаченима.
7 Своје је путеве обзнанио Мојсију,
своја дела народу Израеловом.
8 ГОСПОД је сажаљив и милостив,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 Он неће стално оптуживати,
ни довека се гневити.
10 Не поступа с нама према нашим гресима
нити нам узвраћа према нашој кривици.
11 Јер, колико је небо високо над земљом,
толика је његова љубав према онима који га се боје.
12 Колико је исток далеко од запада,
толико је наше преступе удаљио од нас.
13 Као што се отац сажали на децу,
тако се и он сажали на оне који га се боје.
22 Захваљујте ГОСПОДУ, сва дела његова
на свим местима његовог царства.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Слика Јерусалимовог неверства
16 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, обзнани Јерусалиму његове гнусобе. 3 Реци му: ‚Овако Господ ГОСПОД каже Јерусалиму: Пореклом и по рођењу си из земље Ханаан: отац ти је био Аморејац, а мајка Хетиткиња. 4 Онога дана када си се родила, нису ти пресекли пупчану врпцу ни окупали те водом да се очистиш, нити су те истрљали сољу ни повили те. 5 Нико се није сажалио на тебе ни имао самилости да ти ишта од тога учини, него су те на дан твога рођења избацили напоље, презрену.
6 »‚Онда сам ја прошао онуда и видео те како се копрцаш у крви и, док си лежала у својој крви, рекох ти: »Живи!« 7 Учинио сам да се разрастеш као изданак у пољу. И ти си одрасла и развила се и постала најлепши драгуљ. Дојке су ти се заоблиле и длачице израсле, али још си била гола и боса.
8 »‚Касније сам опет прошао онуда и погледао те, а оно – ти већ дорасла за љубав. Пребацих скут свога огртача преко тебе и покрих твоју голотињу. Свечано ти се заклех и склопих с тобом савез, говори Господ ГОСПОД, и ти постаде моја.
9 »‚Окупах те водом и спрах крв с тебе, па те помазах уљем. 10 Обукох те у везену хаљину и назух ти кожне сандале. Опасах те танким ланом и покрих скупоценим огртачима. 11 Украсих те накитом: на руке ти ставих наруквице, а око врата огрлицу, 12 у нос ти ставих алку, у уши минђуше, а на главу красну круну. 13 Сва си била окићена златом и сребром. Одећа ти је била од танког лана, скупих тканина и веза. Хранила си се белим брашном, медом и уљем. Била си прелепа и постала си царица. 14 Глас о теби проширио се међу народима због твоје лепоте, савршене због сјаја којим сам те заоденуо, говори Господ ГОСПОД.
Божија верност
3 Која је, дакле, предност Јудеја? Или, каква је вредност обрезања? 2 Велика у сваком погледу. Пре свега, поверене су им Божије речи. 3 А шта ако су неки од њих били неверни? Да ли ће њихово неверовање обеснажити Божију верност? 4 Нипошто! Него, нека Бог буде истинит, а сваки човек лажов, као што је записано:
»Да будеш у праву када говориш
и да победиш када судиш.«(A)
5 А ако наша неправедност истиче Божију праведност, шта да кажемо на то? Да је Бог неправедан – људски говорим – када искаљује свој гнев? 6 Нипошто! Јер, како би онда Бог могао да суди свету? 7 Али, ако је Божија истинитост због моје лажљивости још очигледнија на његову славу, зашто ми се и даље суди као грешнику? 8 И зашто да не »чинимо зло да би дошло добро«, као што нас неки клевећу и тврде да тако говоримо. Њихова осуда је праведна!
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International