Revised Common Lectionary (Complementary)

Zahvala za Božju dobrotu i ljubav

Josip prodan u roblje

¹² Kad su jednom njegova braća otišla napasati očeva stada blizu Šekema, ¹³ Izrael je rekao Josipu: »Tvoja braća napasaju stada blizu Šekema. Hajde, poslat ću te k njima.«

»Dobro. Idem«, odgovori Josip.

¹⁴ »Provjeri li je sve u redu s tvojom braćom i stadima«, rekao mu je Izrael, »pa se vrati da mi javiš.« Tako ga je poslao iz Hebronske doline.

Kad je Josip stigao u Šekem, ¹⁵ neki ga je čovjek vidio kako luta poljima pa ga upitao: »Što tražiš?«

¹⁶ »Tražim svoju braću«, odgovori Josip. »Možete li mi reći gdje napasaju stada?«

¹⁷ »Otišli su odavde«, rekao je čovjek. »Čuo sam ih da govore da idu u Dotan.«

Josip je otišao za braćom i našao ih kod Dotana, ¹⁸ a oni su ga već izdaleka opazili i počeli se dogovarati da ga ubiju.

¹⁹ »Eno, dolazi onaj sanjar«, rekli su jedan drugome. ²⁰ »Hajde da ga ubijemo i bacimo u jednu od ovih jama. Zatim ćemo reći da ga je proždrla divlja zvijer pa da vidimo što će biti od njegovih snova!«

²¹ Kad je to čuo Ruben, pokušao ga je spasiti. Rekao je: »Poštedimo mu život! ²² Nemojte prolijevati krv! Bacite ga u ovu jamu ovdje u pustinji, ali nemojte ga ozlijediti.« Ruben je to rekao da bi spasio Josipa i vratio ga ocu. ²³ Kad je Josip stigao k braći, svukli su s njega onaj bogato ukrašeni ogrtač ²⁴ pa ga primili i bacili u jamu. Jama je bila prazna i suha.

²⁵ Zatim su sjeli da jedu. Kad su podigli pogled, ugledali su karavanu trgovaca, Išmaelaca, kako dolazi iz Gileada. Deve su im bile natovarene začinima, balzamom i smirnom^[a] koje su nosili u Egipat. ²⁶ Juda je rekao svojoj braći: »Što imamo od toga da ubijemo brata i zatajimo njegovu smrt? ²⁷ Hajde da ga prodamo ovim Išmaelcima. Tako ga nećemo ozlijediti jer nam je ipak brat, naš rod.« I braća su se složila. ²⁸ Kad su trgovci Išmaelci^[b] prolazili pokraj njih, braća su izvukla Josipa iz jame i prodala ga za dvadeset srebrnjaka. Zatim su ga Išmaelci odveli u Egipat.

²⁹ Kad se Ruben vratio do jame i vidio da Josipa nema ondje, razderao je svoju odjeću^{[c] 30} pa se vratio braći i rekao: »Dječak je nestao! Što ću sada?« ³¹ Tada su oni uzeli Josipov ogrtač, zaklali jedno jare i ogrtač umočili u njegovu krv ³² pa takav ogrtač odnijeli ocu i rekli: »Našli smo ovo. Pogledaj je li to ogrtač tvoga sina.«

³³ On ga je prepoznao i rekao: »Da, to je ogrtač mog sina! Divlja ga je zvijer proždrla! Josip je rastrgan na komade!« ³⁴ Tada je Jakov razderao svoju odjeću i obukao se u tkaninu za žalovanje pa je mnogo dana oplakivao svog sina. ³⁵ Svi su ga njegovi sinovi i kćeri nastojali tješiti, ali on se nije dao utješiti. »Ne«, rekao je. »Oplakivat ću svog sina dok i ja ne umrem^[d].« Tako je otac žalovao za njim.

³⁶ U međuvremenu, oni su Išmaelci prodali Josipa u Egipat. Kupio ga je Potifar, jedan od visokih faraonovih službenika, zapovjednik dvorske straže.

Voljeti jedni druge

¹¹ Ovo je poruka koju ste čuli od početka: volite jedni druge! ¹² Ne budimo poput Kaina! On je pripadao Zlom i ubio je svoga brata. A zašto ga je ubio? Zato što je činio zla djela, a njegov brat pravedna.

¹³ Braćo i sestre, nemojte se čuditi ako vas mrzi svijet. ¹⁴ Mi znamo da smo prešli iz smrti u život jer volimo svoju braću i sestre. Tko ne voli, ostaje duhovno mrtav. ¹⁵ Tko god mrzi svoga brata ili sestru, ubojica je, a znate da ni jedan ubojica nema u sebi vječni život. ¹⁶ Po ovome znamo što je prava ljubav: Isus je položio svoj život za nas. Tako i mi trebamo položiti svoj život za braću i sestre.