Revised Common Lectionary (Complementary)
Molitva blagoslova za kralja
Salomonova pjesma.
1 Bože, daj kralju svoj osjećaj za pravdu
i kraljevom sinu svoj osjećaj za pravednost,
2 da tvom narodu sudi pravično,
da siromašnima dijeli pravdu.
3 Zbog pravednosti će planine i brda
donijeti rod i blagostanje narodu.
4 Neka kralj brani siromašne u narodu,
neka pomogne djeci potrebitih,
neka skrši one koji ih tlače.
5 Neka dugo živi kralj,[a]
dokle god je sunca i mjeseca,
u svakom naraštaju.
6 Kralj je kao kiša što pada na pokošenu livadu,
kao pljuskovi što natapaju zemlju.
7 Za njegove vladavine pravedni će napredovati,
dok postoji mjesec, blagostanje će obilovati.
18 Neka je blagoslovljen Izraelov BOG
koji jedini čini djela čudesna.
19 Blagoslovljeno njegovo slavno ime dovijeka.
Neka mu slava svu zemlju ispunja.
Amen! Amen!
Kraj Izraelove kazne
40 Vaš Bog kaže:
»Tješite, tješite moj narod,
2 nježno se obratite Jeruzalemu.
Objavite da mu je teško služenje gotovo,
da mu je grijeh okajan,
da je iz BOŽJE ruke primio dvostruko
za sve svoje grijehe.«
3 Glas viče:
»Pripremite u pustinji put BOGU,
izravnajte u pustoši cestu za našeg Boga!
4 Svaka dolina neka se uzdigne,
a svako brdo slegne.
Neravno tlo neka se poravna,
a vrleti u ravnicu pretvore.
5 Tada će se otkriti BOŽJA slava
i svi će je ljudi zajedno vidjeti.
Da, to su rekla BOŽJA usta.«
6 Drugi glas kaže: »Viči!«
A ja sam rekao:[a] »Što da vičem?«
»Ljudi su kao trava,
postojani kao poljski cvijet:
7 trava se osuši i cvijet opadne
kad na njih puhne BOŽJI vjetar.
Da, narod je trava.
8 Trava se osuši i cvijet opadne,
ali riječ našeg Boga zauvijek ostaje.«
Spas: Božja radosna vijest
9 Sione, ti donosiš radosnu vijest.
Popni se na visoku goru
i snažno podigni svoj glas.
Ti, koji donosiš radosnu vijest Jeruzalemu,
zaviči, nemoj se bojati.
Kaži Judinim gradovima:
»Dolazi vaš Bog!«
10 Evo, Gospodar BOG dolazi sa silom
i vlada svojom rukom.
Evo, s njim je njegova nagrada,
a pred njim njegova naknada.
11 Kao pastir što napasa svoje stado,
svojom rukom skuplja janjad,
na prsima ih nosi
i njihove majke vodi.
Ivan govori o Isusu
(Mt 3,1-12; Mk 1,1-8; Lk 3,1-9.15-17)
19 A ovako je svjedočio Ivan kad su Židovi iz Jeruzalema poslali svećenike i levite[a] da ga upitaju: »Tko si ti?«
20 Ivan je odgovorio otvoreno, ne uskrativši odgovora, i priznao je: »Ja nisam Krist.«
21 »Pa tko si onda?« pitali su. »Jesi li Ilija?«
»Nisam«, rekao je.
»Jesi li Prorok[b]?«
»Ne«, odvratio je.
22 Tada su mu rekli: »Kaži nam tko si da možemo odgovoriti onima koji su nas poslali. Što kažeš za sebe, tko si ti?«
23 A on im je rekao, koristeći riječi proroka Izaije:
»Ja sam glas onoga koji viče u pustinji:
‘Poravnajte put za Gospodina!’«[c]
24 Te su ljude poslali farizeji[d]. 25 Ispitivali su Ivana: »Ako nisi ni Krist, ni Ilija, ni prorok, zašto onda krstiš?«
26 »Ja krstim vodom«, odgovorio im je Ivan. »Među vama je netko koga ne poznajete. 27 On je onaj koji dolazi poslije mene. Ja nisam dostojan ni da mu razvežem remenje na obući.«
28 Sve se ovo dogodilo u Betaniji, s druge strane Jordana, gdje je krstio Ivan.
Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP) © 2019 Bible League International