Revised Common Lectionary (Complementary)

Sudbina dobrih i loših ljudi

^[a] Davidova pjesma.

Josip postavlja zamku

44 Nakon toga, Josip je zapovjedio upravitelju svoje kuće: »Napuni vreće ovih ljudi hranom, koliko god mogu ponijeti, i svakome u vreću vrati njegov novac. ² A kad najmlađemu stavljaš novac u vreću, stavi unutra i moj srebrni pehar za piće.« I on je učinio kako je Josip rekao.

³ Kad je svanulo, otpremili su braću i njihove magarce na put kući. ⁴ Kad su tek malo odmaknuli od grada, Josip je rekao svom upravitelju: »Odmah idi za onim ljudima, pa kad ih stigneš, reci im: ‘Zašto na dobro uzvraćate zlom? ⁵ Zašto ste ukrali srebrni pehar moga gospodara?^[a] To je pehar iz kojega moj gospodar pije i koji mu služi za proricanje. Učinili ste zlo!’«

⁶ Kad ih je upravitelj kuće stigao, ponovio im je sve te riječi, ⁷ a oni mu nato rekli: »Zašto nam tako govoriš, gospodaru? Mi, tvoje sluge, nikad ne bismo učinili nešto takvo! ⁸ Čak smo ti iz Kanaana vratili onaj novac koji smo našli u svojim vrećama. Zašto bismo onda ukrali srebro ili zlato iz kuće tvoga gospodara? ⁹ Ako se to nađe kod nekoga od nas, tvojih slugu, taj neka umre, a mi ostali postat ćemo robovi svome gospodaru.«

¹⁰ »Dobro kažete«, rekao je on. »Ali neka bude ovako: Kod koga se nađe pehar, taj će postati moj rob, a ostali će biti slobodni.« ¹¹ Tada svaki od njih žurno spusti svoju vreću na zemlju i otvori je. ¹² Upravitelj je pretražio vreće, počevši od najstarijeg brata i završivši kod najmlađeg. I pehar se našao u Benjaminovoj vreći. ¹³ Nato su oni razderali svoju odjeću pa natovarili magarce i vratili se u grad.

¹⁴ Kad su Juda i njegova braća došli u Josipovu kuću, on je još bio ondje. Bacili su se na zemlju pred njim, ¹⁵ a on im je rekao: »Što ste to učinili? Ne znate li da čovjek, kao što sam ja, može sve saznati?«

¹⁶ »Što da ti kažemo, gospodaru?« odgovori Juda. »Što možemo reći? Kako da se opravdamo? Bog je razotkrio našu krivnju za nešto što smo prije učinili. Sad smo tvoji robovi, gospodaru—mi i onaj kod koga se našao tvoj pehar.«

¹⁷ No Josip je rekao: »Ne! Ne želim vam to učiniti! Samo će onaj kod koga se našao pehar postati moj rob, a vi ostali se u miru vratite svome ocu.«

¹⁵ Nemojte voljeti svijet ni ono što je u svijetu! Tko voli svijet, u njemu nema Očeve ljubavi. ¹⁶ Jer, ono što je u svijetu—požuda tijela, pohlepa očiju i ponos na imetak—ne dolazi od Oca.

¹⁷ Ovaj svijet sa svojim požudama prolazi, a tko izvršava Božju volju živi zauvijek.