Revised Common Lectionary (Complementary)

Svi su pozvani Boga slaviti

Pjesma zahvale.

David—kralj Jude i Izraela

(1 Ljet 11,1-3)

5 Sva su se izraelska plemena okupila kod Davida u Hebronu. Rekli su: »Mi smo istog porijekla kao ti.^{[a] 2} I dok je Šaul bio kralj, ti si predvodio Izrael u vojnim pohodima. BOG ti je rekao: ‘Bit ćeš pastir i vladar mome narodu Izraelu.’«

³ Svi su izraelski starješine došli kralju Davidu u Hebron i on je pred BOGOM sklopio s njima savez, a oni su ga pomazali za kralja Izraela. ⁴ David je imao trideset godina kad je postao kralj te je kraljevao još četrdeset godina. ⁵ Nad Judom u Hebronu vladao je sedam i pol godina, a u Jeruzalemu, nad cijelim Izraelom i Judom, trideset i tri godine.

David osvaja Jeruzalem

(1 Ljet 11,4-9)

⁶ Kralj i njegovi ljudi krenuli su na Jeruzalem, u napad na Jebusejce koji su ondje živjeli.

Jebusejci su poručili Davidu: »Nećeš ući u ovaj grad, čak i da ga brane samo slijepi i hromi!« Bili su uvjereni da će Davidu biti nemoguće osvojiti dobro utvrđeni grad.

⁷ No on je ipak uspio osvojiti tvrđavu Sion koja je postala Davidov grad.

⁸ Toga je dana rekao svojim ljudima: »Tko se od vas želi sukobiti s Jebusejcima, neka se provuče sa mnom kanalima za vodu do mojih slijepih i hromih neprijatelja.«

Zato se i kaže: »Slijepi i hromi neka ne ulaze u kraljev dom.«

⁹ David se nastanio u osvojenoj tvrđavi i nazvao je Davidov grad. Gradio je posvuda uokolo tvrđave, od okolnih terasa prema središtu. ¹⁰ Postajao je sve moćniji jer je BOG Svevladar bio uz njega.

¹¹ Hiram, kralj grada Tira, poslao je Davidu glasnike, a s njima i cedrova debla, tesare i klesare da mu sagrade palaču. ¹² Tada je David shvatio da ga je BOG učvrstio kao kralja Izraela i ojačao njegovo kraljevstvo radi svoga naroda Izraela.

Izgubljena ovca

(Mt 18,12-14)

15 Mnogi su se poreznici i grešnici okupljali oko Isusa da ga čuju. ² A farizeji i učitelji Zakona počeli su mrmljati i govoriti: »Ovaj čovjek prima grešnike i jede s njima.«

³ Zato im je Isus ispričao sljedeću usporedbu: ⁴ »Recimo da netko od vas ima stotinu ovaca i izgubi jednu od njih. Zar neće ostaviti u divljini onih devedeset i devet pa krenuti u potragu za onom izgubljenom sve dok je ne nađe? ⁵ A kad je nađe, stavit će je radosno na ramena. ⁶ Kad dođe kući, pozvat će svoje prijatelje i susjede te im reći: ‘Radujte se sa mnom jer sam našao svoju izgubljenu ovcu!’ ⁷ Kažem vam, tako će i na Nebu biti više radosti zbog jednoga grešnika, koji se obrati, nego zbog devedeset i devet pravednika koji se ne trebaju obratiti.