Revised Common Lectionary (Complementary)
Највећа заповест
6 Ово су заповести, уредбе и закони за које ми је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио да вас научим да их извршавате у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете. 2 Док сте живи, ти, твоја деца и њихова деца, бојте се ГОСПОДА, свога Бога. Држи се свих његових уредби и заповести које ти дајем, и дуго ћеш живети. 3 Слушај, Израеле, и помно их извршавај, да ти буде добро и да се силно намножиш у земљи којом тече мед и млеко, као што ти је обећао ГОСПОД, Бог твојих праотаца.
4 Чуј, Израеле! ГОСПОД је наш Бог, ГОСПОД је један![a] 5 Воли ГОСПОДА, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свом својом снагом. 6 Нека ти у срцу буду заповести које ти данас дајем. 7 Понављај их својој деци. Говори о њима када седиш у кући и када идеш путем, када лежеш и када устајеш. 8 Привежи их себи на руку и носи их на челу као знак. 9 Испиши их на доврацима своје куће и на својој капији.
Алеф
1 Благо онима чији је живот беспрекоран,
који живе по Закону ГОСПОДЊЕМ.
2 Благо онима који се држе његових прописа
и свим својим срцем га траже,
3 који не чине неправду,
него његовим путевима иду.
4 Заповедио си нам
да се помно држимо твојих налога.
5 О, кад би моји путеви били чврсти,
да се твојих уредби држим!
6 Тада се не бих стидео
док твоје заповести проучавам.
7 Захваљиваћу ти срца честитог
кад твоје праведне законе научим.
8 Држаћу се твојих уредби.
Не остави ме никад.
Христова крв
11 А када је Христос дошао као Првосвештеник будућих добара, прошао је кроз већи и савршенији Шатор, који није начињен руком, то јест није од овог, створеног света, 12 и једном заувек ушао у Светињу над светињама – и то не крвљу јараца и јунаца, него својом сопственом крвљу – постигавши вечно откупљење. 13 Јер, ако крв јараца и бикова и пепео јунице освештавају, дају телесну чистоћу нечистима када се на њих пошкропе, 14 колико ће више крв Христа, који је кроз вечнога Духа самога себе без мане принео Богу, чистити нашу савест од делâ која воде у смрт,[a] да можемо да служимо Богу живоме.
Највећа заповест
(Мт 22,34-40; Лк 10,25-28)
28 Тада приђе један учитељ закона, који их је чуо како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упита га: »Која је најважнија од свих заповести?«
29 »Ова је најважнија«, одговори Исус, »‚Чуј, Израеле! Господ, наш Бог, Господ је један! 30 Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом.‘(A) 31 А друга је: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘(B) Нема већих заповести од ових.«
32 »Лепо речено, учитељу«, рече му учитељ закона. »У праву си кад кажеш да је Бог само један и да нема другог осим њега. 33 Волети га свим својим срцем, свим својим умом и свом својом снагом, и волети ближњега као самога себе важније је од свих паљеница и кланих жртава.«
34 Видевши да је човек разумно одговорио, Исус му рече: »Ниси далеко од Божијег царства.«
И нико се више није усудио да га нешто пита.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International