Revised Common Lectionary (Complementary)
12 Научи нас да бројимо своје дане,
да стекнемо мудро срце.
13 Врати се, ГОСПОДЕ! Докле ћеш тако?
Сажали се на своје слуге.
14 Сваког јутра својом љубављу нас насити,
да свих својих дана кличемо и радујемо се.
15 Дај да се радујемо онолико дана
колико си нас ударао невољом,
онолико година колико смо гледали несрећу.
16 Покажи своја дела својим слугама,
своје величанство њиховој деци.
17 Нека наклоност Господа, нашег Бога, буде на нама.
Учврсти за нас наша дела –
да, учврсти наша дела.
22 То су заповести које је ГОСПОД силним гласом објавио свем вашем скупу тамо на гори, из огња, облака и густе тмине. И више ништа није додао. Онда их је написао на две камене плоче и предао их мени.
Народ у страху
(2. Мојс 20,18-21)
23 Када сте чули глас из тмине, док је гора пламтела огњем, све вође ваших племена и ваше старешине дошли су к мени.
24 Рекли сте: »ГОСПОД, наш Бог, показао нам је своју славу и своје величанство, и чули смо његов глас из огња. Данас смо видели да човек може да остане жив иако Бог говори с њим. 25 Али зашто да се и даље излажемо смртној опасности? Овај велики огањ ће нас прождрети и погинућемо ако још будемо слушали глас ГОСПОДА, нашега Бога. 26 Јер, који је смртник чуо глас живога Бога како говори из огња, као што смо ми, и остао жив? 27 Него, ти приђи и слушај све што ти каже ГОСПОД, наш Бог. А онда нам реци све што ти ГОСПОД, наш Бог, буде рекао, и ми ћемо то послушати и извршити.«
28 ГОСПОД је чуо када сте са мном разговарали, па ми је рекао: »Чуо сам шта ти је овај народ рекао. Добро је све што су рекли. 29 Када би им само срце било такво да ме се увек боје и држе се мојих заповести. Тада би њима и њиховој деци било добро довека. 30 Иди и кажи им да се врате у своје шаторе, 31 а ти остани са мном овде, да ти дам све заповести, уредбе и законе којима ћеш их учити да их извршавају у земљи коју им дајем у посед.«
32 Зато помно извршавајте оно што вам је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио. Не скрећите ни десно ни лево. 33 Чините све онако како[a] вам је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио, да бисте живели, да би вам било добро и да бисте дуго живели у земљи коју ћете запосести.
Починак за вернике
4 Бојмо се, дакле – док још стоји Божије обећање о уласку у његов Починак – да се не покаже да је неко од вас закаснио. 2 Јер, и нама је, као и њима, објављено еванђеље. Али, њима Реч коју су чули није била од користи, пошто је они који су је чули нису спојили с вером.[a] 3 Јер, у Починак улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао:
»Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«(A)
иако су његова дела завршена још од стварања света. 4 Јер, негде се за седми дан овако каже: »А седмога дана Бог се одмори од свих својих дела«(B), 5 а овде опет: »Неће ући у мој Починак.«
6 И даље, дакле, остаје да неки уђу у Починак, а они који су раније чули еванђеље, нису ушли због своје непокорности. 7 Стога је Бог опет одредио један дан, »данас«, када је после толико времена говорио преко Давида, као што је већ речено:
»Данас ако му чујете глас,
нека вам не отврдне срце.«(C)
8 Јер, да их је Исус Навин увео у Починак, не би Бог после тога говорио о једном другом дану. 9 Дакле, Божијем народу предстоји неки Суботњи починак, 10 јер ко уђе у Божији починак, одморио се од својих дела као и Бог од својих. 11 Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај Починак, да нико не падне по узору на њихову непокорност.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International