Revised Common Lectionary (Complementary)

Постављење судија

(5. Мојс 1,9-18)

¹³ Сутрадан Мојсије седе да народу дели правду, а народ је стајао око њега од јутра до вечери.

¹⁴ Мојсијев таст виде шта све Мојсије ради за народ, па рече: »Шта то радиш за овај народ? Зашто седиш сам, а сав овај народ стоји око тебе од јутра до вечери?«

¹⁵ »Зато што ми народ долази да чује Божију вољу«, одговори му Мојсије. ¹⁶ »Када се око нечега споре, они дођу мени, а ја донесем пресуду и упознам их с Божијим уредбама и законима.«

¹⁷ Тада таст рече Мојсију: »Није добро то што радиш. ¹⁸ Само ћете се изнурити, и ти и овај народ с тобом. Овај посао је сувише тежак за тебе и не можеш га обављати сам. ¹⁹ Него, саслушај ме, саветоваћу те, и нека Бог буде с тобом. Ти заступај народ пред Богом и износи Богу њихове спорове. ²⁰ Учи их уредбама и законима и указуј им на то како треба да живе^[a] и шта треба да раде. ²¹ Из целог народа одабери способне људе, људе који се боје Бога, који су поуздани и мрзе непоштен добитак, и постави их за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама. ²² Они нека у свако доба суде народу. Све теже случајеве нека износе теби, а лакше нека решавају сами. Олакшај себи – нека и они носе терет с тобом. ²³ Ако тако учиниш, и Бог ти тако заповеди, онда ћеш моћи да издржиш и сав овај народ ће одлазити кући задовољан.«

²⁴ Мојсије послуша свога таста и учини све што му је овај рекао. ²⁵ Одабра способне људе из целог Израела и постави их народу за вође – за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама – ²⁶ и ови су у свако доба судили народу. Теже случајеве износили су Мојсију, а све лакше решавали су сами.

²⁷ Тада Мојсије испрати свога таста на пут и овај се врати у своју земљу.

¹³ Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом, ¹⁴ али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре. ¹⁵ Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају, ¹⁶ говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи. ¹⁷ Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.«

¹⁸ Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име.

¹⁹ Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога? ²⁰ Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«

²¹ А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило. ²² Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.

²³ Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине. ²⁴ Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима, ²⁵ рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца:

²⁷ Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом^[a] Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, ²⁸ да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди. ²⁹ Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу. ³⁰ Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«

³¹ Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.