Revised Common Lectionary (Complementary)
1 Алилуја!
Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Ко може да исприча сва његова силна дела,
ко да искаже све хвале о њему?
3 Благо онима који се држе правде,
који у свако доба чине што је право.
4 Сети ме се, ГОСПОДЕ,
кад свом народу покажеш наклоност.
У помоћ ми притекни својим спасењем,
5 да видим благостање твојих изабраних,
да се радујем с твојим народом,
да се твојим поседом хвалим.
6 Згрешили смо као наши праоци,
чинили зло и поступали опако.
13 Али брзо су заборавили његова дела
и нису чекали његов савет.
14 Пожуди су се предали у пустињи,
Бога искушавали у пустолини.
15 Он им даде оно што су тражили,
али им посла и опаку болест.
16 У табору почеше да завиде
Мојсију и Аарону, светоме ГОСПОДЊЕМ.
17 Земља се отвори и прогута Датана
и Авирамове следбенике прекри.
18 Огањ плану међу њиховим следбеницима,
пламен сажеже опаке.
19 Код Хорева направише теле,
па су се ливеном лику клањали.
20 Тако су своју Славу
заменили ликом вола, који једе траву.
21 Заборавили су Бога, који их је спасао,
који је велика дела учинио у Египту,
22 чудесна дела у Хамовој земљи
и страхотна дела крај Црвеног мора.
23 Зато он рече да ће их истребити.
Али Мојсије, његов изабраник,
стаде пред њега да његов гнев одврати,
да их не затре.
47 Спаси нас, ГОСПОДЕ, Боже наш,
и сабери нас између незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо
и да се хвалама теби поносимо.
48 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
заувек и довека.
Нека сав народ каже: »Амин!«
Алилуја!
21 ГОСПОД се разгневио на мене због вас и заклео се да нећу прећи преко реке Јордан и ући у добру земљу коју вам ГОСПОД, ваш Бог, даје у наследство. 22 Ја ћу умрети у овој земљи – нећу прећи преко реке Јордан. Али ви ћете прећи и запосести ону добру земљу. 23 Пазите да не заборавите Савез ГОСПОДА, вашега Бога, који је склопио с вама. Не правите себи идола у обличју било чега што вам је ГОСПОД, ваш Бог, забранио. 24 Јер, ГОСПОД, твој Бог, огањ је који прождире, Бог љубоморан.
25 Када вам се роде деца и унуци и када већ дуго будете живели у оној земљи, ако се тада искварите и направите било каквог идола, тако чинећи оно што је зло у очима ГОСПОДА, вашег Бога, и изазивајући га на гнев 26 – земља и небо су ми данас сведоци против вас – брзо ћете нестати из земље у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете. Нећете дуго у њој живети, него ћете бити потпуно затрти. 27 ГОСПОД ће вас распршити по народима и само мали број вас ће преживети међу народима међу које ће вас ГОСПОД отерати. 28 Тамо ћете служити боговима који су дело људских руку од дрвета и камена, који не виде, не чују, не једу и немају чуло мириса.
29 Али, ако тамо будеш тражио ГОСПОДА, свога Бога – наћи ћеш га ако га будеш тражио свим својим срцем и свом својом душом. 30 Када будеш у невољи и све ово те снађе, после тога ћеш се вратити ГОСПОДУ, своме Богу, и покорити му се. 31 Јер, ГОСПОД, твој Бог, милостив је Бог. Неће те оставити ни уништити, нити ће заборавити Савез с твојим праоцима, који им је потврдио заклетвом.
ГОСПОД је једини Бог
32 Распитај се о ранијим временима, која су била давно пре тебе, од дана када је Бог створио човека на земљи. Распитај се од једног краја неба до другог: Да ли се икад догодило нешто овако велико? Да ли се икад нешто слично чуло? 33 Да ли је икад неки други народ чуо глас Бога како му говори из огња, као што си га ти чуо и остао жив? 34 Да ли је икад неки бог покушао да за себе узме један народ из другог народа искушењима, знамењима и чудима, ратом, моћном руком и испруженом десницом, или великим и застрашујућим делима каква су сва она која је ГОСПОД, ваш Бог, вама наочиглед учинио за вас у Египту?
35 А теби је то показано да знаш да је ГОСПОД Бог. Нема другога осим њега. 36 Он ти се огласио с неба да те поучи. На земљи ти је показао свој силни огањ, и ти си из огња чуо његове речи. 37 Зато што је волео твоје праоце, изабрао је њихове потомке и извео те из Египта својом великом снагом, 38 да пред тобом истера народе веће и јаче од тебе и да те уведе у њихову земљу и преда ти је у наследство, као што је то данас.
39 Данас, дакле, признај и усади у своје срце да је ГОСПОД Бог горе на небу и доле на земљи – нема другога. 40 Држи се његових уредби и заповести, које ти данас дајем, да буде добро и теби и твојим потомцима и да дуго живиш у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје за сва времена.
9 И још им рече: »Баш лепо. Укидате Божију заповест да бисте сачували своја предања! 10 Мојсије је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘(A) и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘(B) 11 А ви говорите: ‚Ако човек каже оцу или мајци: Све чиме бих ти могао помоћи јесте корбан – то јест дар Богу‘, 12 тада му не допуштате да ишта више учини за оца или мајку. 13 Тако Божију реч обеснажујете својим предањем које сте пренели. И много шта такво чините.«
14 Онда опет позва народ к себи, па им рече: »Чујте ме сви и разумејте: 15 ништа што споља улази у човека не може да га учини нечистим. Него, оно што из човека излази – то човека чини нечистим.« 16 [a]
17 А када је отишао од народа и ушао у кућу, ученици га упиташе о овој причи.
18 »Зар ни ви не разумете?« упита их. »Зар не схватате да ништа што у човека улази споља не може да га учини нечистим, 19 зато што му не улази у срце, него у трбух и избацује се из тела?«
Тако сва јела прогласи чистима.
20 »Оно што из човека излази, то човека чини нечистим«, рече им, 21 »јер изнутра, из човековог срца, излазе зле мисли, блуд, крађе, убиства, 22 прељубе, похлепа, злоћа, превара, разузданост, завист[b], вређање, бахатост, безумље. 23 Сва ова зла излазе изнутра и човека чине нечистим.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International