Revised Common Lectionary (Complementary)

Мем

Народ признаје своје грехе

9 Двадесет четвртог дана тог месеца, Израелци се окупише, па су постили обучени у кострет и посути прашином. ² Израелови потомци одвојише се од свих туђинаца, па су стајали и признавали своје грехе и преступе својих праотаца. ³ Стајали су, свако на свом месту, и једну четвртину дана наглас читали из Књиге закона ГОСПОДА, свога Бога, а у другој четвртини дана признавали своје грехе и клањали се ГОСПОДУ, своме Богу.

⁴ Левити Исус, Бани, Кадмиел, Шеванја, Буни, Шеревја, Бани и Кенани стајали су на степеницама и из свега гласа вапили ГОСПОДУ, своме Богу.

⁵ Потом Левити Исус, Кадмиел, Бани, Хашавнеја, Шеревја, Ходија, Шеванја и Петахја рекоше: »Устаните и благосиљајте ГОСПОДА, свога Бога, који је одувек и довека:

⁶ »Ти си, ГОСПОДЕ, једини. Ти си створио небо и небеса над небесима и све мноштво на њима^[a], земљу и све што је на њој, и мора и све што је у њима. Ти свему дајеш живот и небеско мноштво ти се клања.

⁷ »Ти си ГОСПОДЕ, Бог, који је изабрао Аврама, извео га из Ура Халдејског и дао му име Авраам. ⁸ Нашао си да му је срце верно теби, па си с њим склопио савез: да ћеш његовим потомцима дати земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Јевусејаца и Гиргашана. И испунио си своје обећање, јер си праведан.

⁹ »Видео си патњу наших праотаца у Египту. Чуо си њихов вапај крај Црвеног мора. ¹⁰ Послао си знамења и чуда против фараона, против свих његових службеника и свег народа у његовој земљи, јер си знао како су Египћани бахато поступали с њима. Стекао си себи име које траје до дана данашњег. ¹¹ Пред њима си раздвојио море, да кроз њега прођу по сувом, а њихове прогонитеље си бацио у дубине, као камен у моћне воде. ¹² Дању си их водио стубом од облака, а ноћу стубом од огња, да им осветлиш пут којим ће да иду. ¹³ Сишао си на гору Синај и говорио им са неба. Дао си им правичне законе и истинит Закон и добре уредбе и заповести. ¹⁴ Обзнанио си им своју свету суботу и дао им заповести, уредбе и Закон преко свог слуге Мојсија. ¹⁵ Када су били гладни, дао си им хлеб са неба, а када су били жедни, извео си им воду из стене. Рекао си им да иду и запоседну земљу за коју си се заклео да ћеш им је дати.

²¹ Потчињавајте се један другом у страху пред Христом.

Жене и мужеви

²² Нека се жене потчињавају својим мужевима као Господу. ²³ Јер, муж је глава жени као што је и Христос Глава Цркви, своме телу, чији је Спаситељ. ²⁴ Па, као што се Црква потчињава Христу, нека се тако и жене у свему потчињавају мужевима.

²⁵ Мужеви, волите своје жене као што је и Христос заволео Цркву и самога себе предао за њу, ²⁶ да је освешта, очистивши је купањем у води и речју, ²⁷ да пред себе постави славну Цркву, која нема мрље, ни боре, ни било чега сличног, него је света и без мане. ²⁸ Тако и мужеви треба да воле своје жене као своје тело. Ко воли своју жену, самога себе воли. ²⁹ Јер, нико никад није мрзео своје тело, него га храни и негује, баш као и Христос Цркву – ³⁰ јер ми смо удови његовог тела. ³¹ »Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело.«^{(A) 32} То је велика тајна, а ја говорим о Христу и Цркви. ³³ Нека и сваки од вас воли своју жену као самога себе, а жена нека поштује^[a] мужа.

Деца и родитељи

6 Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је то исправно. ² »Поштуј свога оца и мајку«^(B) – то је прва заповест с обећањем: ³ »да ти буде добро и да дуго поживиш на земљи.«^(C)

⁴ А ви, очеви, не раздражујте своју децу, него их васпитавајте Господњом стегом и поуком.

Робови и господари

⁵ Робови, слушајте своје земаљске господаре са страхом и трепетом, искреног срца као Христа – ⁶ не само док сте им пред очима, као они што се улагују људима, него као Христове слуге које из дубине душе извршавају Божију вољу. ⁷ Служите драговољно, као Господу, а не као људима, ⁸ знајући да ће свако, ако учини нешто добро, то од Господа и добити, био роб или слободњак. ⁹ И ви, господари, исто тако поступајте с њима. Уздржите се од претњи, знајући да је и ваш и њихов Господар на небесима и да он не гледа ко је ко.