Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ.
1 Грех говори опакоме дубоко у срцу.
Страха од Бога нема му пред очима,
2 јер сâм себи сувише ласка
да би свој грех видео и замрзео.
3 Речи његових уста грешне су и лажљиве,
престаде да буде разуман и да чини добро.
4 На својој постељи смишља неправду,
на рђавом путу стоји, зло не одбацује.
5 Љубав твоја, ГОСПОДЕ, досеже до небеса,
твоја верност до облакâ.
6 Твоја је праведност као моћне планине,
твоја правда као океан[a].
Човека и животињу спасаваш, ГОСПОДЕ.
7 Како је драгоцена твоја љубав!
У сенци твојих крила род људски налази уточиште.
8 Госте се обиљем из твога Дома,
дајеш им да пију из реке твојих посластица.
9 Јер, код тебе је врело живота,
због твоје светлости светлост видимо.
10 И даље показуј љубав онима који те познају
и своју праведност онима срца честитог.
11 Нека ме не гази нога охолога
и не тресе рука опакога.
12 Гле како попадали леже
они који чине зло,
оборени да се више не дигну.
Последице глади
13 Нигде на целом оном подручју није било хране, јер је глад била врло тешка, па се Египат и Ханаан изнурише од глади. 14 Јосиф је сакупљао сав новац којим је народ Египта и Ханаана куповао жито и доносио га је у фараонов двор.
15 Када је нестало новца у Египту и Ханаану, сви Египћани дођоше Јосифу и рекоше: »Дај нам хране. Зашто да помремо теби наочиглед? Новца више нема.«
16 »Онда дотерајте своју стоку«, рече Јосиф. »Даћу вам храну у замену за вашу стоку пошто више немате новца.«
17 И они дотераше Јосифу своју стоку, а он им даде храну у замену за њихове коње, стада ситне стоке, стада говеда и магарад. Те године их је прехранио храном коју је заменио за сву њихову стоку.
18 Та година прође, а следеће године они му опет дођоше и рекоше: »Не можемо да сакријемо од тебе, господару, да немамо новца и, пошто наша стока припада теби, више ништа није остало за тебе, господару, осим нас самих и наше земље. 19 Зашто да теби наочиглед пропаднемо и ми и наша земља? Купи нас и нашу земљу у замену за храну, па ћемо заједно са својом земљом постати фараонови робови. Дај нам семена, да преживимо, да не умремо и да земља не опусти.«
20 Тако Јосиф купи сву обрадиву земљу у Египту за фараона. Сви Египћани продадоше своје њиве, јер их је глад страшно притиснула. Земља постаде фараонова, 21 а народ с краја на крај Египта постаде његово робље. 22 Није купио једино обрадиву земљу која је припадала свештеницима, јер су они добијали редован приход од фараона и од њега су живели, па зато нису продавали своју земљу.
23 Јосиф рече народу: »Пошто сам данас за фараона купио вас и вашу земљу, ево вам семе, па засејте земљу. 24 Али, када се буде убирала летина, једну петину дајте фараону, а четири петине нека остану вама као семе за њиве и као храна за вас, ваше укућане и нејач.«
25 А они рекоше: »Спасао си нам живот. Пошто си нам се смиловао, господару, бићемо фараонови робови.«
26 Тако Јосиф донесе уредбу о земљи у Египту, која и данас важи, да петина летине припада фараону. Само земља свештеникâ није постала фараонова.
Фарисејски и Иродов квасац
(Мт 16,5-12)
14 Ученици су заборавили да понесу хлеба, па су са собом у чамцу имали само једну векну.
15 »Пазите«, опомену их Исус. »Чувајте се фарисејског квасца и Иродовог квасца.«
16 А они су међу собом расправљали: »Немамо хлеба!«
17 Знајући то, Исус их упита: »Зашто расправљате о томе да немате хлеба? Зар још не схватате и не разумете? Зар вам је срце окорело? 18 Очи имате, а не видите. Уши имате, а не чујете. И не сећате се. 19 Када сам изломио пет хлебова за пет хиљада људи, колико сте корпи пуних комадића накупили?«
»Дванаест«, рекоше они.
20 »А када сам изломио седам хлебова за четири хиљаде људи, колико сте кошара пуних комадића накупили?«
»Седам«, одговорише.
21 А он их упита: »Зар још не разумете?«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International