Revised Common Lectionary (Complementary)

Хоровођи. На гититу. Асафов.

Пророк Илија и суша

17 Илија Тишбејац, из Тишбе у Гиладу, рече Ахаву: »Живога ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, коме служим, неће бити ни росе ни кише следећих неколико година, осим на моју заповест.«

² Реч ГОСПОДЊА дође Илији: ³ »Иди одавде, па скрени на исток и сакриј се у кланцу Кериту, источно од реке Јордан. ⁴ Пићеш из потока, а гавранима сам заповедио да те тамо хране.«

⁵ Илија учини као што му је ГОСПОД рекао: оде до кланца Керита, источно од реке Јордан, и тамо остаде. ⁶ Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутро и увече, а пио је из потока.

⁷ После неког времена, поток пресуши, јер у земљи није било кише.

Илија и удовица из Сарепте

⁸ Тада му дође реч ГОСПОДЊА: ⁹ »Иди сместа у Сарепту Сидонску и остани тамо. Заповедио сам једној удовици у том месту да те снабдева храном.«

¹⁰ Тако Илија оде у Сарепту. Када је дошао до градске капије, наиђе на једну удовицу како тамо сакупља пруће.

Он је позва и замоли: »Донеси ми мало воде у врчу, да пијем.«

¹¹ Како она крену да му донесе, он викну за њом: »Донеси ми, молим те, и мало хлеба.«

¹² »Живога ми ГОСПОДА, твога Бога«, одговори она, »немам хлеба – само шаку брашна у ћупу и мало уља у врчу. Сакупљам пруће, да га однесем кући и спремим јело себи и свом сину, да га поједемо, па да умремо.«

¹³ Илија јој рече: »Не бој се. Иди кући и учини као што си рекла. Али прво мени испеци једну погачу од онога што имаш и донеси ми, а онда спреми нешто себи и свом сину. ¹⁴ Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Неће у ћупу нестати брашна нити ће пресушити врч с уљем све док ГОСПОД на земљу не пусти кишу.‘«

¹⁵ Она оде и учини као што јој је Илија рекао. Тако је сваког дана било хране за Илију и за ону жену и њену породицу, ¹⁶ пошто брашна у ћупу није нестало нити је врч с уљем пресушио, баш као што је ГОСПОД и рекао Илији.

5 Угледајте се, дакле, на Бога као његова драга деца ² и живите у љубави, као што је и Христос волео нас и самога себе предао за нас као мирисан принос и жртву Богу.

³ Блуд и свака нечистота или похлепа нека се и не помињу међу вама – као што светима и доликује. ⁴ Нека не буде ни простота, ни лудорија, ни спрдњи, јер је све то неумесно, него радије – захваљивање. ⁵ Јер, ово знајте: ниједан блудник, ни нечист, ни похлепан – то јест идолопоклоник – нема наследства у Христовом и Божијем царству. ⁶ Нека вас нико не заварава празним речима, јер због тога Божији гнев долази на непокорне. ⁷ Немајте, дакле, с њима ништа.

⁸ Јер, некада сте били тама, а сада сте светлост у Господу. Живите као деца светлости – ⁹ јер, плод светлости је у свакој доброти, праведности и истини – ¹⁰ просуђујући шта је Господу мило. ¹¹ Немајте удела у јаловим делима таме, него их радије разобличавајте. ¹² Јер, срамно је чак и говорити о оном што они потајно чине. ¹³ Све што се светлошћу разобличи, излази на видело, ¹⁴ јер на светлости све излази на видело. Зато се каже: