Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам. За захваљивање.
1 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
2 Служите ГОСПОДУ с радошћу,
долазите пред њега кличући!
3 Знајте да је ГОСПОД Бог.
Он нас је начинио, и ми смо његови,
његов народ, стадо његовог пашњака.
4 Са захвалницом улазите кроз његове капије
и са хвалом у његова дворишта.
Захваљујте му, његово Име благосиљајте.
5 Јер, ГОСПОД је добар;
љубав његова остаје довека
и његова верност кроз сва поколења.
Давид помазан за цара Израела
(1. Лет 11,1-3)
5 Сва израелска племена дођоше Давиду у Хеврон и рекоше: »Ми смо твоја крв[a]. 2 Раније, док нам је Саул био цар, ти си био тај који је предводио Израел у војним походима. ГОСПОД ти је рекао: ‚Ти ћеш бити пастир моме народу Израелу и бићеш владар над њим.‘«
3 Када су све старешине Израела дошле цару Давиду у Хеврон, он склопи с њима савез пред ГОСПОДОМ и они га помазаше за цара Израела. 4 Давид је имао тридесет година када је постао цар, а владао је четрдесет година. 5 У Хеврону је над Јудом владао седам година и шест месеци, а у Јерусалиму је тридесет три године владао над целим Израелом и Јудом.
Давид осваја Јерусалим
(1. Лет 11,4-9)
6 После тога цар и његови људи кренуше на Јерусалим, да нападну Јевусејце који су живели у земљи.
Јевусејци рекоше Давиду: »Нећеш ући овамо! Чак би те и слепи и хроми спречили!« Мислили су: »Немогуће је да Давид уђе овамо.«
7 Али Давид ипак освоји тврђаву Сион, то јест Давидов град.
8 Тога дана Давид рече: »Ко хоће да порази Јевусејце мора, пењући се кроз проров за воду, да дође до оних ‚слепих и хромих‘ који ме мрзе.«
Зато се каже: »Слепи и хроми неће ући у палату.«
9 Давид се настани у тврђави и назва је Давидов град. Затим поче да зида свуда уоколо, од Мила према унутра. 10 Давид је постајао све моћнији, јер је с њим био ГОСПОД, Бог над војскама.
11 Хирам, цар Тира, посла Давиду гласнике, а с њима кедрова дебла, тесаре и зидаре, и они Давиду подигоше палату. 12 Давид увиде да га је ГОСПОД учврстио као цара Израела и да је узвисио његово царство ради свога народа Израела.
Прича о изгубљеној овци
(Мт 18,12-14)
15 Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, 2 па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«
3 Тада им Исус исприча ову причу: 4 »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? 5 А кад је нађе, радосно је стави на рамена, 6 па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ 7 Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International