Revised Common Lectionary (Complementary)

Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.

Седма пошаст: грȁд

¹³ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па изађи пред фараона и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи, ¹⁴ иначе ћу овога пута све своје пошасти послати на тебе, на твоје службенике и на твој народ, да спознаш да на целом свету нема никога као што сам ја. ¹⁵ Јер, до сада сам могао да пружим руку и да тебе и твој народ ударим помором који би те збрисао са земље. ¹⁶ Али поштедео сам те ради тога да ти покажем своју силу и да се о мом имену говори по целом свету. ¹⁷ А ти се још уздижеш над мојим народом и не даш му да оде. ¹⁸ Сутра у ово време оборићу на тебе страшан грȁд, каквог није било у Египту откад је настао. ¹⁹ Зато сада нареди да се склони стока и све што имаш у пољима, јер ће се грȁд сручити на сваког човека и животињу који се затекну напољу, па ће погинути.‘«

²⁰ Они фараонови службеници који се уплашише речи ГОСПОДЊЕ, утераше своје робове и стоку унутра, ²¹ а они који не примише реч ГОСПОДЊУ к срцу, оставише своје робове и стоку напољу.

²² Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се грȁд сручи на сав Египат, на људе и на животиње, и на све што расте на пољима Египта.«

²³ Када је Мојсије пружио штап према небу, ГОСПОД посла громове и грȁд, а муње се саставише са земљом. Тако је ГОСПОД сипао грȁд по Египту, ²⁴ и грȁд је падао, а муње се мешале с њим. Такво страшно невреме није задесило Египат откад је постао народ. ²⁵ Грȁд по целом Египту поби све што се нашло напољу од људи до животиња, помлати све што је расло у пољу и скрши свако дрво. ²⁶ Само у гошенском крају, где су живели Израелци, није било грȁда.

²⁷ Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Овог пута сам згрешио. ГОСПОД је у праву, а ја и мој народ нисмо. ²⁸ Помолите се ГОСПОДУ, јер нам је доста грмљавине и грȁда, и ја ћу вас пустити – не морате више да останете.«

²⁹ »Чим изађем из града«, рече му Мојсије, »раширићу руке ка ГОСПОДУ, и грмљавина ће престати, а ни грȁд више неће падати – да спознаш да земља припада ГОСПОДУ. ³⁰ Али ја знам да се ти и твоји службеници још не бојите ГОСПОДА, Бога.«

³¹ Тако пропадоше лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан у цвету. ³² Али пшеница и крупник не пропадоше, јер касније дозревају.

³³ Мојсије оде од фараона и изађе из града, па рашири руке ка ГОСПОДУ. Грмљавина и грȁд престадоше, а ни киша више није падала на земљу. ³⁴ Када је фараон видео да су киша, грȁд и грмљавина престали, поново згреши: њему и његовим службеницима отврдну срце. ³⁵ Фараоново срце отврдну и он не хтеде да пусти Израелце, баш као што је ГОСПОД и рекао преко Мојсија.

³⁹ Када је свануло, не препознаше копно, али угледаше једну увалу са пешчаном обалом, па одлучише, буде ли могуће, да на њу навезу лађу. ⁴⁰ Одвезаше сидра и пустише их у море, а истовремено олабавише ужад на крмама. Онда предње једро разапеше према ветру и запловише ка обали, ⁴¹ али лађа налете на гребен и насука се. Прамац се заглави и остаде непокретан, а крма се ломила под силином таласа.

⁴² Тада војници хтедоше да побију затворенике, да неки не би отпливао и побегао. ⁴³ Али капетан је хтео да спасе Павла, па осујети њихов наум. Он нареди да они који знају да пливају први скоче у море и изађу на обалу, ⁴⁴ а остали на даскама или олупинама лађе. Тако сви безбедно стигоше на копно.