Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
1 Хвала те чека на Сиону, ГОСПОДЕ,
теби се завет извршава.
2 Теби који чујеш молитве,
теби ће доћи сав људски род
3 грехом савладан.
Ти наше преступе опрашташ.
4 Благо оном кога си изабрао
и дао му да ти приступи,
да борави у твојим двориштима!
Наситисмо се добрима твога Дома,
твога Храма светог.
5 У својој праведности,
ти нас страхотним делима услишаваш,
Боже, Спаситељу наш,
узданице свих крајева земље
и мора далеких.
6 Својом силом учвршћујеш планине
снагом наоружан.
7 Хучање морâ стишаваш,
хучање таласа њихових
и грају народâ.
8 Они што живе накрај света
боје се твојих знамења.
Исходишта јутра и вечери
клицањем одзвањају.
9 О земљи водиш бригу и натапаш је,
чинећи је силно богатом.
Божија река пуна је воде,
да људима спремиш жито,
јер си тако одредио.
10 Натапаш бразде земљине,
грумење поравнаваш;
размекшаваш је пљуском,
усеве јој благосиљаш.
11 Годину крунишеш својим добрима
и обиље се излива куд год прођеш.
12 Пашњаци пустињски обиљем се преливају,
брда се опасују весељем.
13 Ливаде се прекриле стадима,
а долине огрнуле житом –
од радости кличу и певају.
Прва пошаст: вода се претвара у крв
14 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Фараоново срце је окорело, па одбија да пусти народ. 15 Иди фараону ујутро. Када буде ишао на воду, изађи му у сусрет на обали Нила. Узми у руку штап који се претворио у змију, 16 па му реци: ‚ГОСПОД, Бог Јевреја, послао ме је да ти кажем: »Пусти мој народ да иде да ми служи у пустињи.« Али ти до сада ниси послушао. 17 Овако каже ГОСПОД: По овоме ћеш знати да сам ја ГОСПОД: ударићу по води Нила штапом који ми је у руци, и она ће се претворити у крв. 18 Рибе у Нилу ће угинути и река ће се усмрдети, па ће се Египћанима гадити да пију воду из ње.‘«
19 ГОСПОД још рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Узми свој штап и пружи руку над водама Египта – над њиховим рекама и прокопима, над језерцима и свим местима где се скупља вода – да се претворе у крв. Крви ће бити свуда у Египту, чак и у дрвеним и каменим посудама.‘«
20 Мојсије и Аарон учинише како им је ГОСПОД заповедио. Аарон подиже штап и удари по води Нила наочиглед фараону и његовим службеницима, и сва вода се претвори у крв. 21 Рибе у Нилу угинуше и река се толико усмрде да Египћани нису могли да пију воду из ње. Крви је било свуда у Египту.
22 Али египатски чаробњаци својим враџбинама учинише исто, па фараоново срце отврдну и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао. 23 Фараон се окрену и уђе у своју палату, ни то не примивши к срцу.
24 А сви Египћани почеше да копају око Нила тражећи воду за пиће, јер воду из Нила нису могли да пију.
Олуја
13 Када је задувао слаб јужни ветар, помислише да ће остварити свој наум, па дигоше сидро и запловише дуж обале Крита. 14 Али недуго затим са острва задува олујни ветар звани североисточњак, 15 захвати лађу, која није могла да му се одупре, па пустисмо да нас носи. 16 Док смо пловили у заветрини острвца које се зове Клауда, тешком муком дохватисмо чамац. 17 Дигоше га на палубу, па ужадима опасаше лађу. Плашећи се да се не насучу у Сирти, спустише главно сидро, и тако их је даље носило.
18 Пошто нас је олуја жестоко захватила, сутрадан почеше да избацују товар, 19 а трећег дана избацише бродску опрему. 20 Пошто се ни сунце ни звезде не показаше неколико дана, а олуја није попуштала, нестаде сваке наде да ћемо се спасти. 21 А већ дуго се није ни јело.
Тада Павле стаде пред њих и рече: »Људи, требало је послушати мене и не испловљавати са Крита. Тада бисте избегли ову невољу и штету. 22 Али и сад вам саветујем да се разведрите, јер ниједан од вас неће изгубити свој живот, само ће лађа бити изгубљена. 23 Ноћас, наиме, стаде пред мене анђео Бога коме припадам и коме служим 24 и рече: ‚Не бој се, Павле. Ти треба да станеш пред цара. И, ево, Бог ти је поклонио све ове који с тобом плове.‘ 25 Зато, разведрите се, људи, јер верујем Богу да ће бити баш тако како ми је речено. 26 Само, треба да се насучемо на једно острво.«
Бродолом
27 Четрнаесте ноћи откако нас је носило по Адрији[a], морнари наслутише да је копно близу, 28 па бацише висак и измерише двадесет хвати[b] дубине. Мало касније поново бацише висак и измерише петнаест хвати[c]. 29 Плашећи се да не налетимо на гребене, спустише четири сидра са крме, једва чекајући да сване.
30 Када су, с намером да побегну, морнари спустили чамац у море, претварајући се да желе да спусте нека сидра с прамца, 31 Павле рече капетану и војницима: »Ако ови људи не остану на броду, ви се нећете спасти.«
32 Тада војници пресекоше ужад чамца и пустише га да падне.
33 Пред свануће, Павле поче све да их наговара да нешто поједу говорећи: »Данас је четрнаести дан како чекате у неизвесности, без јела, ништа не окусивши. 34 Сада вас молим да једете, јер је то за ваше спасење. А ниједном од вас неће пасти ни длака с главе.«
35 И то рекавши, узе хлеб и пред свима захвали Богу, па га изломи и поче да једе. 36 Сви се разведрише, па се и сами прихватише јела. 37 А на лађи је било укупно две стотине седамдесет шест људи. 38 Пошто су се најели, почеше да растерећују лађу бацајући жито у море.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International