Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам. Песма. За суботу.
1 Добро је захваљивати ГОСПОДУ
и твом Имену певати псалме, Свевишњи,
2 твоју љубав објављивати ујутро
и твоју верност ноћу,
3 уз лиру од десет жица
и брујање харфе.
4 Јер, ти си ме својим делима обрадовао, ГОСПОДЕ,
због твојих дела кличем.
12 Праведник ће бујати као палма,
расти као кедар либански.
13 Они који су посађени у Дому ГОСПОДЊЕМ
у двориштима нашег Бога бујају
14 и у старости род доносе,
стамени и крепки,
15 објављујући: »ГОСПОД је правичан.
Он је моја Стена
и у њему нема неправде.«
14 ГОСПОД, Бог, рече змији:
»Зато што си то урадила,
проклета била међу свом стоком
и свим дивљим животињама!
На трбуху ћеш пузити
и јести прашину
свих дана свог живота.
15 А ја ћу заметнути непријатељство
између тебе и жене,
и између твог потомства
и њеног потомства.
Њено потомство сатираће ти главу,
а ти ћеш га уједати за пету.«
16 А жени рече:
»У трудноћи ћу ти умножити муке;
у мукама ћеш рађати децу.
Жудња ће те терати мужу,
а он ће владати над тобом.«
17 Онда рече човеку:
»Зато што си послушао своју жену
и јео са дрвета за које сам ти заповедио:
‚Да са њега ниси јео!‘
нека је земља проклета због тебе.
Мукотрпно ћеш се са ње хранити
свих дана свог живота.
18 Она ће ти рађати трње и коров,
а ти ћеш се хранити пољским биљкама.
19 У зноју лица свога хлеб ћеш јести
док се у земљу не вратиш,
јер из земље си и узет
– прах си и у прах ћеш се и вратити.«
20 Човек даде својој жени име Ева[a], јер је она мајка свима живима.
21 ГОСПОД, Бог, начини човеку и његовој жени одећу од коже и обуче их.
22 »Ето«, рече ГОСПОД, Бог, »човек је постао као један од нас – разликује добро и зло. Да сад још не пружи руку и не убере са дрвета живота, па поједе и живи довека!«
23 Зато га ГОСПОД, Бог, истера из еденског врта, да обрађује земљу из које је узет. 24 Када је истерао човека, постави источно од еденског врта херувиме и пламени мач, који се витлао на све стране, да чувају пут ка дрвету живота.
Исус је сличан браћи
5 Бог није анђелима потчинио будући свет о коме говоримо. 6 Неко је негде посведочио, рекавши:
»Шта је човек да га се сећаш,
или син човечији да ти је до њега стало?
7 Учинио си га тек мало[a] мањим од анђелâ,
овенчао га славом и чашћу,
8 све си му под ноге потчинио.«(A)
А када му је све потчинио, није остало ништа непотчињено. Сада још не видимо да му је све потчињено, 9 али видимо Исуса – који је био учињен тек мало мањим од анђелâ – овенчаног славом и чашћу зато што је претрпео смрт да би, Божијом милошћу, окусио смрт за све људе.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International