Revised Common Lectionary (Complementary)

Песма приликом успињања до Храма.

⁴ То је повест о небу и земљи – како су створени када је ГОСПОД^[a], Бог, начинио земљу и небо.

Еденски врт

⁵ Још није било пољског грмља на земљи и нису још никле пољске биљке, јер ГОСПОД, Бог, још није пустио кишу на земљу и није било човека да земљу обрађује, ⁶ него се магла дизала са земље и натапала сву површину тла.

⁷ ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха^[b], у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће. ⁸ Потом ГОСПОД, Бог, засади врт у Едену, на истоку, и тамо смести човека кога је обликовао. ⁹ ГОСПОД, Бог, учини да из земље израсте сваковрсно дрвеће примамљивог изгледа и добро за јело, а насред врта дрво живота и дрво спознања добра и зла.

¹⁰ Из Едена је текла река да наводњава врт, а оданде се гранала на четири главне реке. ¹¹ Прва се зове Пишон и тече око целе земље Хавиле, у којој има злата. ¹² Злато те земље је изврсно, а у њој има и мирисних смола и оникса. ¹³ Друга река се зове Гихон и тече око целе земље Куш. ¹⁴ Трећа река се зове Тигар и тече источно од Асирије. Четврта река је Еуфрат.

⁴ Док се силан народ окупљао и људи долазили из разних градова, Исус им исприча ову причу: ⁵ »Изашао сејач да посеје семе. И док је сејао, мало семена паде поред пута, и би изгажено и птице га позобаше. ⁶ Друго паде на камен, па кад је изникло, осуши се, јер није имало влаге. ⁷ Треће семе паде у трње, па трње израсте с њим и угуши га. ⁸ А четврто семе паде на добро тле и изникну и донесе стострук плод.«

Када је то изговорио, повика: »Ко има уши да чује, нека чује!«

Сврха прича

(Мт 13,10-17; Мк 4,10-12)

⁹ Ученици га тада упиташе шта значи та прича.

¹⁰ А он им рече: »Вама је дато да сазнате тајне Божијег царства, а осталима говорим у причама, да

Објашњење приче о сејачу

(Мт 13,18-23; Мк 4,13-20)

¹¹ »А ово је значење приче: семе је Божија реч. ¹² Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се. ¹³ Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења. ¹⁴ Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод. ¹⁵ А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и истрајношћу доносе плод.«