Revised Common Lectionary (Complementary)
Слуга ГОСПОДЊИ
42 »Ево мога слуге, кога подржавам,
изабранога мога, миљеника моје душе.
На њега ћу ставити свога Духа
и он ће народима донети правду.
2 Неће викати ни подизати глас,
нити ће му се глас чути на улицама.
3 Трску згњечену неће сломити,
ни угасити фитиљ који тиња.
Заиста[a] ће донети правду;
4 неће устукнути ни обесхрабрити се
док правду не успостави на земљи.
У његово учење острва ће се уздати.«
5 Овако каже Бог, ГОСПОД,
који је створио небеса и разапео их,
који је разастро земљу
и оно што из ње излази,
који даје дах људима на њој
и живот онима који по њој ходају:
6 »Ја, ГОСПОД, позвао сам те у праведности.
Узећу те за руку, чувати те
и учинити да будеш Савез народу
и светлост незнабошцима,
7 да отвориш слепе[b] очи,
да изведеш сужње из затвора
и да из тамнице пустиш оне који седе у тами.
8 »Ја сам ГОСПОД – то ми је Име!
Не дам своју славу другоме
ни своју хвалу идолима.
9 Ево, збило се оно што је било пре
и сада објављујем ново;
пре него што настане,
ја вам најављујем.«
5 Љубав твоја, ГОСПОДЕ, досеже до небеса,
твоја верност до облакâ.
6 Твоја је праведност као моћне планине,
твоја правда као океан[a].
Човека и животињу спасаваш, ГОСПОДЕ.
7 Како је драгоцена твоја љубав!
У сенци твојих крила род људски налази уточиште.
8 Госте се обиљем из твога Дома,
дајеш им да пију из реке твојих посластица.
9 Јер, код тебе је врело живота,
због твоје светлости светлост видимо.
10 И даље показуј љубав онима који те познају
и своју праведност онима срца честитог.
11 Нека ме не гази нога охолога
и не тресе рука опакога.
Христова крв
11 А када је Христос дошао као Првосвештеник будућих добара, прошао је кроз већи и савршенији Шатор, који није начињен руком, то јест није од овог, створеног света, 12 и једном заувек ушао у Светињу над светињама – и то не крвљу јараца и јунаца, него својом сопственом крвљу – постигавши вечно откупљење. 13 Јер, ако крв јараца и бикова и пепео јунице освештавају, дају телесну чистоћу нечистима када се на њих пошкропе, 14 колико ће више крв Христа, који је кроз вечнога Духа самога себе без мане принео Богу, чистити нашу савест од делâ која воде у смрт,[a] да можемо да служимо Богу живоме.
15 А Христос је посредник новог савеза ради тога да они који су позвани приме обећано вечно наследство, пошто је он умро као откупнина за прекршаје почињене под првим савезом.
Помазање у Витанији
(Мт 26,6-13; Мк 14,3-9)
12 Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих. 2 Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом. 3 Тада Марија узе литру[a] скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.
4 А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика – који ће га касније издати – рече: 5 »Зашто се ова помаст није продала за триста динара[b] и то поделило сиромасима?«
6 Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.
7 Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране. 8 Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«
Завера против Лазара
9 Силно мноштво Јудеја сазна да је Исус у Витанији, па одоше онамо, не само због Исуса него и због Лазара, кога је Исус васкрсао из мртвих. 10 А првосвештеници одлучише да убију и Лазара, 11 јер су због њега многи Јудеји одлазили к Исусу и веровали у њега.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International