Revised Common Lectionary (Complementary)
Књига пета
(Псалми 107-150)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека тако говоре откупљени ГОСПОДЊИ,
они које је из душманинове руке откупио
3 и сабрао их из земаља,
са истока и запада, са севера и југа.
4 Неки су лутали беспутном пустињом,
не налазећи град у ком би се настанили.
5 Били су гладни и жедни,
душа је клонула у њима.
6 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их избави из њихових недаћа.
7 Правим путем их поведе
до града где ће се настанити.
8 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
9 Јер, он напаја жедне
и гладне добрима сити.
10 Неки су седели у тами и сенци смрти,
јадом и гвожђем спутани,
11 јер су се против Божијих речи побунили
и презрели савете Свевишњега.
12 Зато их је мукотрпним радом унизио.
Посртали су, а никога да помогне.
13 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их спасе из њихових недаћа.
14 Изведе их из таме и сенке смрти
и раскиде њихове окове.
15 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
16 Јер, он разбија бронзане капије
и расеца гвоздене преворнице.
15 »Иако си био остављен и омражен
и нико није путовао кроз тебе,
учинићу од тебе вечни понос и радост
за сва поколења.
16 Пићеш млеко народâ,
сисати на царским грудима.
Тада ћеш знати да сам ја, ГОСПОД,
твој Спаситељ, твој Откупитељ,
Силни Јаковљев.
17 Место бронзе, донећу ти злата,
и место гвожђа, сребра.
Место дрвета, донећу ти бронзе,
и место камена, гвожђа.
Мир ћу ти поставити за намесника
и праведност за владара.
18 Више се неће чути за насиље у твојој земљи,
ни за пропаст и разарање унутар твојих граница.
Своје зидине назваћеш Спасењем
и своје капије Хвалом.
19 Више ти неће сунце давати светлост дању,
нити ће те обасјавати сјај месеца,
јер ГОСПОД ће бити твоја вечна светлост
и твој Бог твој блистави украс.
20 Твоје сунце више неће заћи,
ни твој месец се помрачити.
ГОСПОД ће бити твоја вечна светлост
и окончаће се дани твоје жалости.
21 Сви из твога народа биће праведници
и поседовати земљу довека.
Они су младица коју сам засадио,
моје дело, које моју Славу показује.
22 Најмањи од вас постаће хиљада,
најнезнатнији, моћан народ.
Ја сам ГОСПОД.
Кад буде време, брзо ћу то учинити.«
Истинитост Исусовог сведочанства
12 Када им је Исус опет говорио, рече: »Ја сам светлост света. Ко иде за мном, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота.«
13 Тада му фарисеји рекоше: »Ти сам за себе сведочиш. Твоје сведочанство није истинито.«
14 »Ако и сведочим сам за себе«, одговори им Исус, »моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао ни куда идем. 15 Ви судите по људским мерилима[a], а ја не судим ником. 16 А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сâм, него сам са Оцем, који ме је послао. 17 Па и у вашем закону пише да је сведочанство двоје људи истинито. 18 Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац, који ме је послао.«
19 А они га упиташе: »Где је твој отац?«
»Ви не познајете ни мене ни мога Оца«, одговори им Исус. »Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца.«
20 Ове речи је изговорио код ризнице док је учио народ у Храму, и нико га не ухвати, јер његов час још није био дошао.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International