Revised Common Lectionary (Complementary)
(1. Лет 16,8-22)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
2 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
3 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
4 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
5 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
6 потомци Авраама, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
7 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
8 Он се довека сећа свога Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
9 савеза који је склопио с Авраамом,
своје заклетве Исааку,
10 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
11 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
37 Израел изведе са сребром и златом;
нико из његових племена не посрну.
38 Египат се обрадова њиховом одласку,
јер га је од њих страх спопао.
39 ГОСПОД облак распростре као покров
и огањ да светли ноћу.
40 Они затражише,
и он им препелице доведе
и небеским хлебом их насити.
41 Стену отвори, и вода покуља,
попут реке потече пустињом.
42 Јер, сетио се свога светог обећања
датог Аврааму, своме слузи.
43 Свој народ изведе с радошћу,
изабране своје с клицањем.
44 Даде им земље незнабожаца,
па запоседоше плод труда народâ,
45 да би се држали његових уредби
и његовим законима се покоравали.
Алилуја!
12 Овако каже ГОСПОД:
»Рана ти је неисцељива,
твоја повреда не може да се излечи.
13 Никог нема да се заузме за тебе;
нема лека за твоју рану,
нема теби исцељења.
14 Заборавили те сви твоји савезници,
није их за тебе брига.
Ударио сам те као што би непријатељ
и казнио те као што би окрутник,
јер је велика твоја кривица
и много је твојих греха.
15 Зашто кукаш због своје ране,
свога бола за који нема лека?
То сам ти учинио
због твоје велике кривице
и многих греха.
16 »Али сви који те прождиру
биће прождрти.
Сви твоји непријатељи
у изгнанство ће отићи.
Они који те пљачкају
биће опљачкани,
сви који те учинише пленом
плен ће постати.
17 А теби ћу вратити здравље
и исцелити ти ране,
говори ГОСПОД,
јер су те звали одбаченим,
Сионом за који нико не мари.«
18 Овако каже ГОСПОД:
»Повратићу благостање шаторима Јаковљевим
и смиловати се његовим боравиштима.
Град ће опет бити сазидан на својим рушевинама
и палата стајати на свом месту.
19 Из њих ће се чути песме захвалнице
и радосни гласови.
Умножићу народ,
и више се неће смањивати.
Даћу им част,
и више их неће презирати.
20 Деца ће им бити као некад
и њихова заједница чврсто стајати преда мном.
Казнићу све њихове тлачитеље.
21 Вођа ће им бити један од њих,
њихов владар између њих ће изаћи.
Даћу му да ми се примакне,
и он ће ми прићи,
јер ко би сам од себе смео да ми приђе?«
говори ГОСПОД.
22 »Ви ћете бити мој народ,
а ја ћу бити ваш Бог.«
36 Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости.«
Када је то изговорио, оде и сакри се од њих.
Јудеји и даље не верују
37 Иако је Исус сва знамења учинио пред њима, они му не повероваше, 38 да се испуне речи пророка Исаије, који је рекао:
»Господе, ко је поверовао нашој поруци
и коме се открила рука Господња?«(A),
39 Зато нису могли да поверују, јер је још Исаија рекао:
40 »Заслепио им је очи
и отврднуо срце,
да очима не виде
и срцем не разумеју,
и не обрате се,
да их излечим.«(B)
41 Исаија је то рекао, јер је видео Исусову славу и говорио о њему.
42 Ипак, многи поглавари су веровали у њега, али то нису признавали због фарисеја, да не би били изопштени из синагоге. 43 Јер, више су волели људску славу од Божије.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International