Revised Common Lectionary (Complementary)
23 Хвалите ГОСПОДА, ви који га се бојите.
Славите га, сви потомци Јаковљеви.
Плашите га се, сви потомци Израелови.
24 Јер, он није презрео патње невољникове
ни гнушао их се.
Није сакрио своје лице од њега,
него га је чуо кад је завапио.
25 Од тебе су моје хвале
на великом скупу;
пред онима који те се боје
извршићу своје завете.
26 Кротки ће јести и наситити се;
хвалиће ГОСПОДА они који га траже.
Живели довека!
27 Сетиће се ГОСПОДА сви крајеви земље
и вратити му се;
поклониће се пред њим
све породице незнабожаца.
28 Јер, царска власт припада ГОСПОДУ –
он влада над народима.
29 Јешће и клањати му се сви људи у снази.
На колена ће пред њим пасти сви који у смртни прах силазе,
који своју душу не могу да сачувају у животу.
30 Потомство ће му служити.
О Господу ће причати следећем поколењу
31 и његову праведност објављивати народу још нерођеном:
»Овако је учинио ГОСПОД.«
Агара и Јишмаел
16 Аврамова жена Сараја није му рађала децу. А имала је једну робињу Египћанку која се звала Агара, 2 па рече Авраму: »Ето, ГОСПОД није дао да имам деце. Иди и спавај с мојом робињом, можда ћу преко ње имати деце.«
И Аврам послуша Сарају. 3 Тако, када је Аврам живео у Ханаану десет година, његова жена Сараја узе своју робињу, Египћанку Агару, и даде је своме мужу Авраму за жену. 4 Он је спавао с Агаром и она затрудне, а када је видела да је трудна, поче да презире своју господарицу.
5 Сараја рече Авраму: »Ти си крив за неправду која ме снашла. Ја сам довела своју робињу у твој загрљај, а она, кад је видела да је трудна, почела је да ме презире. Нека ГОСПОД пресуди ко је од нас двоје у праву.«
6 »Твоја робиња је у твојој власти«, рече Аврам. »Учини с њом како мислиш да је најбоље.«
Сараја тада поче да злоставља Агару, па ова побеже од ње.
Авраам оправдан вером
4 Шта ћемо, дакле, рећи да је открио Авраам, наш праотац по телу? 2 Јер, ако је Авраам оправдан на основу својих дела, има чиме да се хвали, али не пред Богом. 3 Шта кажу Писма? »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«(A)
4 Оном који ради, плата се не рачуна као дар, него као оно што му се дугује. 5 А оном који не ради, али верује у Онога који оправдава безбожника, вера се рачуна у праведност. 6 Тако и Давид говори о срећи човека коме Бог рачуна праведност без делâ:
7 »Благо онима чији су преступи опроштени
и греси покривени.
8 Благо човеку
коме Господ не рачуна грех.«(B)
9 Да ли је, дакле, ова срећа само за обрезане или и за необрезане? Јер, рекли смо да је вера Аврааму урачуната у праведност. 10 А када му је то урачуната? Док је био обрезан или необрезан? Не док је био обрезан, него док је био необрезан! 11 А обрезање је примио као знак, печат праведности коју је стекао вером док је још био необрезан. Тако је он отац свих који верују а необрезани су, да се и њима урачуна у праведност. 12 Он је и отац обрезаних, оних који нису само обрезани него и иду стопама вере нашег оца Авраама, коју је имао док је још био необрезан.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International