Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. Потомака Корејевих. Према аламоту. Песма.
1 Бог је наше уточиште и снага,
спреман помагач у невољама.
2 Зато се нећемо бојати
макар се љуљала земља
и горе попадале у срце мора,
3 макар хучале и кључале воде морске
и горе се тресле од њиховог налета. Села
4 Има једна река чији рукавци
радост доносе Божијем граду,
месту светом, где је Боравиште Свевишњега.
5 Бог је усред града, па град неће пасти;
Бог ће му помоћи у свитање.
6 Народи се комешају, падају царства,
он глас дигне, земља се растопи.
7 С нама је ГОСПОД над војскама,
Бог Јаковљев наше је утврђење високо. Села
8 Дођите, гледајте дела ГОСПОДЊА,
пустошења која је учинио на земљи.
9 До крајева земље он прекида ратове,
лук ломи и копље сече, кола спаљује.
10 »Престаните и знајте да сам ја Бог.
Бићу узвишен међу народима,
бићу узвишен на земљи.«
11 С нама је ГОСПОД над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
25 Тако они кренуше из Египта и стигоше свом оцу Јакову у Ханаан.
26 Када су му рекли: »Јосиф је жив! И влада над целим Египтом!« Јаков се пренерази и не поверова им. 27 Али, када су му испричали све што им је Јосиф рекао и када је видео кола која је Јосиф послао да га одвезу, њихов отац Јаков живну духом.
28 Тада Израел рече: »Уверио сам се! Мој син Јосиф је жив. Ићи ћу да га видим пре него што умрем.«
Јаков одлази у Египат
46 Тако Израел крену на пут са свиме што је имао. Када је стигао до Беер-Шеве, принесе жртву Богу свог оца Исаака.
2 Бог ноћу проговори Израелу у виђењима и позва га: »Јакове! Јакове!«
»Молим?« одговори Јаков.
3 »Ја сам Бог, Бог твога оца«, рече. »Не плаши се да идеш у Египат, јер ћу тамо од тебе начинити велик народ. 4 Ићи ћу с тобом у Египат и опет ћу те из њега вратити. А Јосиф ће ти својом руком склопити очи.«
5 Потом Јаков крену из Беер-Шеве. Израелови синови повезоше свог оца Јакова и своју нејач и жене на колима која је фараон послао за њихов превоз. 6 Са собом поведоше своју стоку и понеше имовину коју су стекли у Ханаану, па Јаков и све његово потомство одоше у Египат. 7 Он у Египат поведе своје синове и унуке, кћери и унучице – све своје потомство.
33 Када су то чули, силно се наљутише и хтедоше да их убију.
34 Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље, 35 па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима. 36 Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа. 37 После тога – у време пописа – појавио се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле. 38 Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен. 39 Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.«
И они га послушаше.
40 Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише. 41 А они одоше из Синедриона, радујући се што су били достојни да претрпе понижење за Исусово име. 42 И нису престајали да сваког дана у Храму или по кућама уче народ и проповедају еванђеље о Христу Исусу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International