Revised Common Lectionary (Complementary)
Молитва Давидова.
1 Чуј ме, ГОСПОДЕ, услиши ме,
јер сиромах сам и убог.
2 Душу ми чувај, јер сам ти веран.
Ти си мој Бог; спаси мене, свога слугу,
који се у тебе узда.
3 Смилуј ми се, Господе,
јер ти поваздан вапијем.
4 Обрадуј свога слугу,
јер за тобом жудим, Господе.
5 Ти си, Господе, добар и спреман да прашташ,
препун љубави према онима који ти вапију.
6 Чуј, ГОСПОДЕ, моју молитву,
помно саслушај мој вапај за милост.
7 Вапијем ти у дан своје невоље,
јер ћеш ме услишити.
8 Нема међу боговима таквог као ти, Господе,
и нема делâ као што су твоја.
9 Доћи ће сви народи које си створио
и поклонити се пред тобом, Господе,
и Име твоје славити.
10 Јер, ти си велик
и чудесна дела чиниш;
ти једини си Бог.
11 Свом путу ме научи, ГОСПОДЕ,
да у твојој истини ходам.
Дај ми неподељено срце
да се твога Имена бојим.
12 Захваљиваћу ти, Господе, мој Боже,
свим својим срцем;
твоје Име славићу довека.
13 Јер, велика је твоја љубав према мени,
из дубина Шеола живот си ми избавио.
14 Бахати се дигоше на мене, Боже,
скуп силника мој живот тражи.
За тебе они не маре.
15 А ти си, Господе, Бог самилостан и милостив,
спор да се разгневиш, препун љубави и истине.
16 Окрени се к мени и смилуј ми се;
дај своје снаге своме слузи
и спаси сина своје слушкиње.
17 Покажи ми знак своје доброте –
нека га виде они што ме мрзе,
и постиде се,
јер си ми ти помогао, ГОСПОДЕ, и утешио ме.
10 Тада реч ГОСПОДЊА дође Самуилу: 11 »Жао ми је што сам Саула поставио за цара, јер се окренуо од мене и није извршио оно што сам му рекао.«
Самуила обузе гнев, па је целе те ноћи вапио ГОСПОДУ.
12 Сутрадан Самуило порани и пође да се састане са Саулом, али му рекоше: »Саул је отишао у Кармел. Тамо је себи у част подигао споменик, па је оданде отишао доле у Гилгал.«
13 Када је Самуило дошао Саулу, овај му рече: »ГОСПОД те благословио! Извршио сам оно што ми је ГОСПОД рекао!«
14 А Самуило рече: »Откуд онда чујем блејање оваца и мукање говедâ?«
15 »Дотерали су их од Амалечана«, рече Саул, »јер је војска поштедела најбоље од ситне стоке и говеда да их принесе на жртву ГОСПОДУ, твоме Богу. А све остало смо докраја уништили.«
16 »Стани!« рече Самуило. »Хоћу да ти кажем шта ми је ГОСПОД ноћас рекао.«
А Саул рече: »Кажи.«
17 »Док си још био незнатан у својим очима«, рече Самуило, »зар ниси постао глава Израеловим племенима? ГОСПОД те је помазао за цара над Израелом. 18 ГОСПОД те је послао у ратни поход, рекавши ти: ‚Иди и докраја уништи онај грешни народ, Амалечане. Бори се с њима док их не докрајчиш.‘ 19 Зашто ниси послушао ГОСПОДА него си се бацио на плен и учинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима?«
20 А Саул одговори Самуилу: »Али ја јесам послушао ГОСПОДА: пошао сам у ратни поход на који ме је ГОСПОД послао, докраја сам уништио Амалечане и довео њиховог цара Агага. 21 Војска је од плена узела овце и говеда, најбоље од онога што је требало да буде докраја уништено, да их у Гилгалу принесе на жртву ГОСПОДУ, твоме Богу.«
22 Али Самуило одврати:
»Зар су ГОСПОДУ паљенице и клане жртве
миле колико и послушност[a]?
Послушати је боље него жртвовати,
и покорити се боље од лоја овнујског.
23 Јер, побуна је као грех гатања
и бахатост као зло идолопоклонства.
Зато што си одбацио реч ГОСПОДЊУ,
он је тебе одбацио као цара.«
24 Тада Саул рече Самуилу: »Згрешио сам. Прекршио сам ГОСПОДЊУ заповест и оно што си ти рекао. Уплашио сам се војске, па сам их послушао. 25 Сада те молим, опрости мој грех и врати се са мном, да се поклоним ГОСПОДУ.«
26 Али Самуило му одврати: »Нећу се вратити с тобом, јер си одбацио реч ГОСПОДЊУ, и ГОСПОД те је одбацио као цара Израела.«
27 Када се Самуило окренуо да оде, Саул га ухвати за скут огртача, и он се откину.
28 Тада му Самуило рече: »Данас је ГОСПОД од тебе откинуо Израелово царство и дао га једноме од твојих ближњих, бољем од тебе. 29 Слава Израелова не лаже и не предомишља се, јер није човек, па да се предомисли.«
30 »Згрешио сам«, одврати Саул. »Али, молим те, укажи ми част пред старешинама мога народа и пред Израелом: врати се са мном, да се поклоним ГОСПОДУ, твоме Богу.«
31 И Самуило се врати са Саулом, и Саул се поклони ГОСПОДУ.
Ананија и Сапфира
5 А неки човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде имање, 2 па са жениним знањем задржа део новца за себе, а остатак донесе и положи апостолима пред ноге.
3 Тада му Петар рече: »Ананија, зашто ти је Сатана испунио срце, па си слагао Светога Духа и задржао део новца од земље? 4 Зар ти није припадала пре него што си је продао? А кад си је продао, зар ти новац није био на располагању? Зашто си у своје срце ставио такво дело? Ниси слагао људе, него Бога.«
5 Када је Ананија чуо ове речи, паде и издахну, а силан страх обузе све који су то чули. 6 Неки младићи устадоше и увише га, па га изнеше и сахранише.
7 После отприлике три сата, уђе и његова жена, не знајући шта се догодило.
8 Петар је упита: »Реци ми, да ли сте земљу продали за толико и толико?«
»Да«, одговори она, »за толико.«
9 »Зашто сте се договорили да искушате Господњег Духа?« рече јој Петар. »Гледај! Пред вратима су ноге оних који су сахранили твог мужа, а и тебе ће изнети.«
10 И она истог часа паде пред његове ноге и издахну. Тада уђоше они младићи и нађоше је мртву, па је изнеше и сахранише поред њеног мужа. 11 А силан страх обузе сву цркву и све који су то чули.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International