Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници,
ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,
2 признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ.
Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
3 Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
Бог славни грми,
ГОСПОД грми над големим водама.
4 Силан је глас ГОСПОДЊИ,
величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
5 Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
ГОСПОД либанске кедрове ломи.
6 Од њега Либан поскакује као теле,
Сирјон[a] као биволче.
7 Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
8 Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
9 Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
и шуме огољује[b].
У његовом Храму сви вичу: »Слава!«
10 ГОСПОД над потопом седи на престолу,
ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
11 ГОСПОД свом народу даје снагу,
ГОСПОД свој народ миром благосиља.
Давидова последња упутства Соломону
2 Када се приближило време да Давид умре, он заповеди свом сину Соломону:
2 »Ускоро ћу умрети«, рече. »Буди јак и покажи се човек. 3 Извршавај дужност коју ти је ГОСПОД, твој Бог, одредио: да чиниш оно што он тражи и држиш се његових уредби и заповести, законâ и прописâ, као што је записано у Мојсијевом закону. Тада ћеш бити успешан куд год будеш ишао и у свему што будеш чинио, 4 и ГОСПОД ће испунити своје обећање мени: ‚Ако твоји потомци буду пазили како живе и верно, свим својим срцем и душом, чинили оно што тражим, увек ће један од њих седети на Израеловом престолу.‘
Давидова смрт
10 Потом Давид умре, па га сахранише у Давидовом граду. 11 Над Израелом је владао четрдесет година – седам година у Хеврону и тридесет три године у Јерусалиму.
Адонијина смрт
12 Соломон седе на престо свога оца Давида и његова царска власт се веома учврсти.
Први ученици
(Мт 4,18-22; Мк 1,16-20)
5 Једном, док се народ гурао око њега да чује Божију реч, а он стајао покрај Генисаретског језера, 2 виде поред обале два чамца. Рибари су изашли из њих и испирали мреже. 3 Он уђе у један од чамаца, који је припадао Симону, и замоли га да се мало отисне од копна. Онда седе, па је учио народ из чамца.
4 Када је престао да говори, рече Симону: »Извези на пучину, па баците мреже за лов.«
5 »Учитељу«, одговори му Симон, »сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али, ако ти кажеш, бацићу мреже.«
6 И кад су то учинили, ухватише веома много рибе – толико да су им се мреже цепале. 7 Зато махнуше друговима у другом чамцу да дођу и помогну им. Ови дођоше, па оба чамца толико напунише рибом да су почели да тону.
8 Када је Симон Петар то видео, баци се Исусу пред ноге и рече: »Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек!«
9 Јер, он и сви који су били с њим били су запањени колико много рибе су уловили, 10 а исто тако и Зеведејеви синови Јаков и Јован, Симонови другови.
Исус тада рече Симону: »Не бој се. Од сада ћеш ловити људе.«
11 И они извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International