Revised Common Lectionary (Complementary)

⁵ Видећи колико је велика човекова изопаченост на земљи и да су све човекове мисли стално окренуте само злу, ⁶ ГОСПОД зажали што је начинио човека на земљи и ражалости се.

⁷ Зато рече: »Избрисаћу са лица земље људски род који сам створио – затрћу људе и животиње, створења која гмижу по тлу и птице – јер сам зажалио што сам их створио.«

⁸ Али Ноје нађе милост у ГОСПОДЊИМ очима.

Припреме за потоп

⁹ Ово је повест о Ноју:

Ноје је био човек праведан, беспрекоран међу људима свога нараштаја, и живео је чинећи оно што је по Божијој вољи^[a]. ¹⁰ Имао је три сина: Сима, Хама и Јафета.

¹¹ А земља се пред Богом искварила и била пуна насиља.

¹² Бог виде како се земља искварила, јер су се сви људи на земљи искварили, ¹³ па рече Ноју: »Одлучио сам да буде крај свим људима, јер се земља због њих испунила насиљем. Ево, уништићу их заједно са земљом. ¹⁴ Зато сагради себи лађу од гоферовог дрвета^[b] и у њој преграде, а споља и изнутра је облепи смолом. ¹⁵ Овако је сагради: нека буде три стотине лаката дуга, педесет лаката широка и тридесет лаката висока^[c]. ¹⁶ Стави кров на лађу тако да оставиш отвор један лакат^[d] испод врха. Врата намести на једном боку лађе и направи доњи, средњи и горњи спрат.

¹⁷ »Пустићу воде потопа на земљу да затру свако створење под небом које у себи има дах живота – све на земљи ће изгинути. ¹⁸ Али с тобом ћу склопити савез. Ући ћеш у лађу, ти, твоји синови, твоја жена и жене твојих синова. ¹⁹ А од свих живих створења уведи у лађу по двоје, мужјака и женку, да с тобом преживе. ²⁰ Од сваке врсте птица, од сваке врсте животиња и од сваке врсте створења која гмижу по тлу нека по двоје уђу код тебе, да преживе. ²¹ Узми све врсте хране која ће се јести и ускладишти је на лађи, да буде за јело теби и њима.«

²² И Ноје учини све онако како му је Бог заповедио.

Павле плови у Рим

27 Када је одлучено да отпловимо у Италију, Павла и неке друге затворенике предадоше капетану Царске чете који се звао Јулије. ² Укрцасмо се на једну адрамитску лађу која је ишла до местâ у азијском приморју и отпловисмо. А с нама је био и Аристарх, Македонац из Солуна. ³ Сутрадан пристадосмо у Сидону, а Јулије, који је човечно поступао с Павлом, допусти му да оде до својих пријатеља, да се ови побрину за његове потребе.

⁴ Када смо се одвезли оданде, запловисмо у заветрини Кипра, јер смо имали противан ветар. ⁵ Препловисмо море дуж обала Киликије и Памфилије и стигосмо у Миру Ликијску. ⁶ Тамо капетан нађе једну александријску лађу која је ишла за Италију, па нас укрца на њу.

⁷ Неколико дана смо пловили споро и једва се примакосмо Книду. Пошто нам ветар није допуштао да пристанемо, код Салмоне уђосмо у заветрину Крита, ⁸ па, пловећи дуж њега, на једвите јаде стигосмо до места званог Добра Пристаништа, близу којег је био град Ласеја.

⁹ Много времена је било изгубљено и пловидба је већ постала погибељна, јер је и Пост био прошао, па Павле поче да их опомиње.

¹⁰ »Људи«, рече им, »видим да ће наше путовање бити веома тегобно и да ће донети велику штету не само терету и лађи већ и нашим животима.«

¹¹ Али капетан је више веровао кормилару и власнику лађе него Павловим речима. ¹² Пошто лука није била погодна за зимовање, већина одлучи да се отплови оданде и да се, буде ли могуће, стигне до Феникса, критске луке која гледа на југозапад и северозапад.