Revised Common Lectionary (Complementary)

Петрова проповед на Педесетницу

¹⁴ Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте:

³⁶ »Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«

³⁷ Када су то чули, потресени у срцу рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«

³⁸ А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа. ³⁹ Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«

⁴⁰ И још их је многим другим речима опомињао^[a] и преклињао их говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«

⁴¹ Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.

¹⁷ Ако, дакле, Оцем називате Онога који сваком непристрасно суди на основу делâ, проводите у страху време свога боравка на земљи. ¹⁸ Јер, ви знате да од свог испразног начина живота, који су вам предали ваши праоци, нисте откупљени нечим распадљивим, сребром или златом, ¹⁹ него драгоценом крвљу Христа, Јагњета без мане и љаге. ²⁰ Он је предодређен пре постанка света, а објавио се у овим последњим временима ради вас ²¹ који кроз њега верујете у Бога, који га је васкрсао из мртвих и прославио, да ваша вера и нада буду у Богу.

²² Пошто сте послушношћу истини очистили своју душу за нелицемерно братољубље, из свега срца волите један другога. ²³ Јер, ви нисте поново рођени из распадљивог семена, него из нераспадљивог – живом и постојаном Божијом речју.

На путу за Емаус

(Мк 16,12-13)

¹³ А тог истог дана, двојица од њих ишли су у село које се зове Емаус, удаљено шездесет стадија^[a] од Јерусалима, ¹⁴ и разговарали један с другим о свему што се догодило. ¹⁵ И док су они о томе разговарали и расправљали, сâм Исус им приђе и поче да иде с њима, ¹⁶ али је њиховим очима било ускраћено да га препознају.

¹⁷ »О чему то путем један с другим расправљате?« упита их он.

А они стадоше и снуждише се.

¹⁸ »Ти си једини странац у Јерусалиму који не зна шта се у њему ових дана догодило«, рече му један од њих, који се звао Клеопа.

¹⁹ А Исус упита: »Шта то?«

»Оно са Исусом Назарећанином«, одговорише му они, »који је био пророк, делом и речју силан пред Богом и целим народом. ²⁰ И како су га наши првосвештеници и старешине предали да буде осуђен на смрт, па су га распели. ²¹ Ми смо се надали да је он Онај који ће избавити Израел. Осим тога, данас је већ трећи дан откад се то догодило. ²² Али неке наше жене нас збунише. Рано јутрос су отишле до гроба ²³ и нису нашле његово тело, па су дошле и рекле нам да су им се показали анђели који су им рекли да је он жив. ²⁴ Тада су неки од наших отишли до гроба и нашли све онако како су жене рекле, али њега не видеше.«

²⁵ А Исус им рече: »О, како сте неразумни и спорог срца да поверујете у све што су пророци рекли. ²⁶ Зар није требало да Христос тако страда и да уђе у своју славу?«

²⁷ И почевши од Мојсија и свих пророка, објасни им шта је о њему речено у целом Писму.

²⁸ Када су дошли близу села у које су ишли, Исус се направи као да хоће да настави пут, ²⁹ али они почеше да наваљују: »Остани с нама, јер ће ускоро вече и дан је на измаку.«

И он уђе да остане с њима.

³⁰ А док је био с њима за трпезом, узе хлеб и благослови га, па га изломи и даде им. ³¹ Тада им се отворише очи и они га препознаше. Али њега више није било пред њима.

³² А они рекоше један другом: »Зар није горело срце у нама док нам је путем говорио и тумачио нам Писма?«

³³ И истог часа устадоше и вратише се у Јерусалим. Тамо нађоше окупљену Једанаесторицу и остале с њима ³⁴ како говоре: »Господ је заиста васкрсао и показао се Симону.«

³⁵ Тада им они испричаше шта се догодило на путу и како су препознали Исуса када је ломио хлеб.