Revised Common Lectionary (Complementary)

¹ Кад је Израел изашао из Египта,
    народ Јаковљев из народа туђег језика,
² Јуда постаде његово светилиште,
    Израел његово царство.
³ Море то виде, и побеже,
    Јордан потече назад.
⁴ Горе су поскакивале као овнови,
    брда као јагањци.
⁵ Шта ти би, море, да си побегло?
    Јордане, зашто си потекао назад?
⁶ Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
    ви, брда, као јагањци?
⁷ Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
    пред лицем Бога Јаковљевог,
⁸ који стену претвори у језеро,
    тврду стену у извор воде.

»Из своје невоље завапих ГОСПОДУ,
    и он ме услиши.
Из утробе Шеола позвах у помоћ,
    и ти чу мој глас.
³ У дубине си ме бацио,
    у само срце морâ,
где ме окружише струје
    и твоји таласи и валови поклопише.
⁴ Рекох: ‚Отеран сам из твога присуства.‘
    Ипак поглед упирем ка твоме светом Храму.
⁵ Воде ме прекрише до грла,
    дубине опколише,
    морска трава око главе ми се омота.
⁶ До корења планина потонух,
    до земље чије се двери затварају довека.
Али ти ме живога изведе из гробне јаме,
    ГОСПОДЕ, Боже мој.
⁷ Када ме је живот напуштао,
    сетих те се, ГОСПОДЕ,
и моја молитва к теби се уздиже,
    према твоме светом Храму.
⁸ Они који се држе ништавних идола,
    своју приврженост одбацују.
⁹ А ја ћу ти принети клану жртву
    уз песму захвалницу,
испунити завет који сам дао.
    Спасење долази од ГОСПОДА.«