Revised Common Lectionary (Complementary)
Давидов. Псалам.
1 ГОСПОД рече моме Господу:
»Седи ми здесна
док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.«
2 ГОСПОД ће твоје моћно жезло пружити са Сиона –
владаћеш усред својих непријатеља.
3 Твој народ ће драговољно за тобом
на дан твоје битке;
доћи ће ти твоји младићи
у светим одорама као роса у рану зору.
4 ГОСПОД се заклео
и неће се предомислити:
»Ти си свештеник довека
по реду Мелхиседековом.«
5 Господ ти је здесна –
цареве ће сатрти у дан свога гнева.
6 Народима ће судити,
и биће лешева на гомиле.
По свој земљи владаре ће сатрти.
7 Уз пут ће се напити из потока,
па дићи главу као победник.
Мојсије бежи у Мидјан
11 Једнога дана, када је већ одрастао, Мојсије оде међу свој народ и виде колико се мучи кулучећи. Спазивши како један Египћанин туче једног од његове јеврејске сабраће, 12 Мојсије се осврну овамо-онамо, па кад виде да нема никог, уби Египћанина и закопа га у песак.
13 Када је сутрадан опет изашао, угледа два Јеврејина како се туку, па упита нападача: »Зашто бијеш свог друга?«
14 А овај рече: »Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си убио оног Египћанина?«
Тада се Мојсије уплаши и помисли: »Дакле, сазнало се шта сам учинио!«
15 Када је фараон дознао за то, хтеде да погуби Мојсија, па Мојсије побеже од фараона и оде да живи у Мидјану.
Мојсије се жени Ципором
Док је седео крај једног бунара, 16 седам кћери мидјанског свештеника дођоше да захвате воде из бунара и сипају је у појила да напоје стадо свога оца. 17 Уто дођоше неки пастири и отераше их, али Мојсије скочи и одбрани их, па им напоји стадо.
18 Када су се вратиле свом оцу Реуелу, он их упита: »Како то да сте се данас тако рано вратиле?«
19 А оне му одговорише: »Један Египћанин нас је одбранио од пастирâ, па нам је још и воде захватио и напојио нам стадо.«
20 »Па где је он?« запита он своје кћери. »Зашто остависте човека? Позовите га да једе с нама.«
21 Мојсије пристаде да остане код тог човека, а овај му даде своју кћер Ципору за жену. 22 Она роди сина, а Мојсије му даде име Гершом[a], »јер сам«, рече, »дошљак у туђини.«
Израелци вапију Богу због потлачености
23 После много времена умре египатски цар. Израелци су уздисали у ропству и вапили, и њихово запомагање због ропства допре до Бога. 24 Бог чу њихово роптање и сети се свога савеза са Авраамом, Исааком и Јаковом. 25 И Бог погледа на Израелце и смилова им се[b].
27 Вером је отишао из Египта не плашећи се царевог беса, јер се чврсто држао Невидљивога као да га гледа. 28 Вером је прославио Пасху и извршио шкропљење крвљу, да Онај који убија прворођене не дотакне ниједног од Израелових.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International