Revised Common Lectionary (Complementary)
10 О, Господе, славиће те свако дело твоје;
твоји верни благосиљаће те!
11 О слави твога царства говориће,
о снази твојој сведочиће;
12 дела ће му силна објавити људима,
и славну красоту његовога царства.
13 Царство свих времена јесте царство твоје,
твоја владавина за све нараштаје.
14 Господ је ослонац за све који падну,
узданица за све понижене.
15 Тебе очекују баш свачије очи
и ти им дајеш храну кад је томе време.
16 Руку своју ти отвараш
и ситиш жељу сваког живог бића.
17 На свим путевима својим праведан је Господ
и веран је у сваком подухвату.
18 Господ је близак свима што га призивају,
свима што га у истини зову.
Рат против Моава
4 А Миса, цар моавски, био је сточар. Он је испоручивао данак цару израиљском од стотину хиљада јагањаца и вуну од стотину хиљада овнова. 5 Али кад је Ахав умро, цар моавски се побунио против цара израиљског. 6 Цар Јорам је још истог дана отишао из Самарије и сабрао сав Израиљ. 7 Тада је послао поруку Јудином цару Јосафату: „Моавски цар Миса се побунио против мене. Хоћеш ли поћи са мном у рат на Моав?“
Он одговори: „Поћи ћу. Ја сам као ти, мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“
8 Још упита: „Којим ћемо путем поћи?“ Јорам одговори: „Путем кроз Едомску пустињу.“
9 Тако оду цар израиљски, цар Јудин и цар едомски. Седам су дана тумарали Едомском пустињом, све док није нестало воде и за војску и за стоку која је ишла с њима.
10 Тада рече цар израиљски: „Авај! Господ је сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“
11 Јосафат рече: „Зар нема ниједног пророка Господњег да упитамо Господа?“
Један од слугу цара израиљског одговори: „Ту је Јелисеј, син Сафатов, који је сипао воду на Илијине руке.“
12 Јосафат рече: „Реч је Господња с њим.“ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, и цар едомски оду доле к њему.
13 Јелисеј одговори цару израиљском: „Шта ја имам с тобом? Иди к пророцима свога оца и пророцима своје мајке.“
Цар израиљски му рече: „Немој тако, јер је Господ сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“
14 Јелисеј рече: „Живога ми Господа, Бога над војскама, коме служим; да немам обзира према Јосафату, цару Јудином, не бих те ни погледао. 15 А сада ми доведите свирача.“
Док је свирач свирао, спусти се рука Господња на њега, 16 и он рече: „Говори Господ: ’Ископајте у овој долини много јама. 17 Јер говори Господ: нећете видети ни ветра ни кише, а овај ће се поток напунити водом, па ћете пити и ви и ваша стока и ваша теглећа стока. 18 А то је тек незнатна ствар у Господњим очима, јер ће он предати Моавце у ваше руке. 19 Кад освојите све најбоље градове, оборите свако плодоносно дрво и затрпајте све изворе, а сваку добру њиву уништите камењем.’“
20 Следећег јутра кад су принели принос, потече вода из правца Едома, тако да је сва земља била пуна воде.
12 Обуците се, дакле, као свети изабраници Божији, као његов мили народ, у милосрђе, доброту, смерност, кроткост, стрпљивост. 13 Подносите једни друге. Праштајте једни другима када вам неко учини нажао. Како је Господ опростио вама, тако и ви опраштајте једни другима. 14 На све то обуците на себе љубав, која све то држи у савршеном јединству.
15 Мир Христов нека влада у вашим срцима, на који сте позвани у једном телу. Будите и захвални. 16 Нека Христова реч богато обитава у вама. Поучавајте се и опомињите сваком врстом мудрости. Са захвалношћу у срцима певајте псалме, химне, и духовне песме. 17 И што год чините, било речју или делом, све чините у име Господа Исуса, захваљујући Богу Оцу по њему.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.