Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам захвалности.
100 Кличи Господу, земљо сва!
2 Радо Господу служите,
приђите му певајући!
3 Знајте: Господ је Бог, он нас је саздао
и њему припадамо;
ми смо његов народ
и стадо његове испаше.
4 Са хвалама улазите на врата његова
и с песмама у његова дворишта;
хвалите га,
име му славите.
5 Јер је добар Господ,
јер је милост његова довека
и веран је нараштају сваком!
Давида помазују за цара
5 Сва су племена Израиљева дошла к Давиду у Хеврон и рекла му: „Ево, ти си наше тело и крв. 2 Па и раније, кад је Саул био цар над нама, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“
3 Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон па су склопили савез са царем Давидом, у Хеврону пред Господом, и помазали Давида за цара над Израиљем.
4 Давиду је било тридесет година кад је постао цар, а владао је четрдесет година. 5 У Хеврону је владао седам година и шест месеци над Јудом, а у Јерусалиму је владао тридесет три године над свим Израиљем и Јудом.
Јерусалим постаје престоница Израиља
6 Цар и његови људи су кренули на Јерусалим против Јевусејаца који су живели у земљи. Они рекоше Давиду: „Нећеш ући овамо! Слепи ће те и хроми одбити.“ Под тим су мислили: „Давид неће ући овде.“ 7 Ипак, Давид је освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.
8 Давид је рекао тог дана: „Онај ко порази Јевусејце и заузме прокоп, нека побије слепе и хроме, који су Давидови непријатељи.“ Зато се каже: „Нека слепи и хроми не улазе у Дом Господњи[a].“
9 Давид се настанио у тврђави коју је назвао Давидов град. Давид је зидао свуда наоколо, од Милона[b] према унутра. 10 Давид је постајао све моћнији, јер је Господ, Бог над војскама, био с њим.
11 А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, столарима и клесарима који су Давиду саградили дворац. 12 Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је узвисио његово царство ради свог народа Израиља.
Прича о изгубљеној овци
15 Сви порезници и грешници су се окупљали око Исуса да га слушају. 2 Фарисеји и зналци Светог писма су гунђали и говорили: „Овај прихвата грешнике и једе са њима.“
3 Исус им онда исприча ову причу: 4 „Ко од вас, ако има стотину оваца, па му се изгуби једна, неће оставити деведесет девет у пустињи, док не нађе ту једну? 5 Кад је нађе, ставља је на своја рамена са радошћу. 6 А када дође кући, позива пријатеље и суседе, и каже им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.’ 7 Кажем вам да ће тако и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје, него због деведесет девет праведника којима није потребно покајање.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.