Revised Common Lectionary (Complementary)

Исусова служба у Јерусалиму

Исус улази у Јерусалим на магарцу

11 А када су се приближили Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, Исус посла двојицу својих ученика. ² Рекао им је: „Идите у село које је пред вама. Чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре које још нико није јахао. Одвежите га и доведите. ³ А ако вам ко што каже: ’Зашто то радите?’, ви му реците: ’Господу је потребно. Одмах ће га вратити.’“

⁴ Они оду и нађу магаре привезано код врата напољу на улици, и одвежу га. ⁵ Неки људи који су ту стајали упитали су их: „Зашто одвезујете магаре?“ ⁶ Они су им одговорили онако како им је Исус рекао, па су их ови пустили. ⁷ Затим су довели Исусу магаре. Пребацили су своје огртаче преко животиње, па је Исус сео на њу. ⁸ Многи су простирали своје огртаче по путу, а други зелено грање које су насекли по пољима. ⁹ Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:

¹¹ По уласку у Јерусалим, Исус је дошао у храм и тамо све разгледао. Како је било већ доста касно, отишао је са Дванаесторицом до Витаније.

Свечани улазак у Јерусалим

¹² Следећег дана је много народа дошло на празник, јер су чули да Исус долази у Јерусалим. ¹³ Узели су гране од палми и изашли му у сусрет, кличући:

¹⁴ Исус је нашао једно магаре и узјахао га, као што је у Светом писму написано:

¹⁶ Исусови ученици нису тада разумели ово, али када се Исус узнео у славу, сетили су се да је у Светом писму написано о њему управо оно што су том приликом учинили за њега.

Трећа песма о слузи Господњем

⁵ У себи носите исту мисао коју је Христос Исус носио:

Верске вође планирају да убију Исуса

14 Било је још два дана до празника Пасхе и Бесквасних хлебова. Водећи свештеници и зналци Светог писма гледали су како да Исуса на превару ухвате и убију. ² Али рекоше: „Само да не буде на празник, да се народ не би побунио.“

Жена помазује Исуса миришљавим уљем

³ Кад је боравио у Витанији и седео за столом у кући Симона губавца, дође нека жена с посудом од алабастра са скупоценим мирисним уљем од правог нарда. Разбила је посуду и излила уље на Исусову главу.

⁴ Неки од ученика су негодовали, говорећи међу собом: „Зашто се ово мирисно уље тако немилице расипа? ⁵ То уље је могло да се прода за више од три стотине сребрњака и да се да̂ сиромасима.“ Зато су је прекорили.

⁶ Али Исус рече: „Оставите је! Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. ⁷ Јер сиромахе ћете увек имати са собом, те им можете исказивати добра дела кад год хоћете, а мене нећете имати увек. ⁸ Она је учинила што је могла; изливши мирисно уље на мене, унапред је припремила моје тело за погреб. ⁹ Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“

Јудина издаја

¹⁰ Јуда Искариот, један од Дванаесторице, оде водећим свештеницима да им изда Исуса. ¹¹ Они су се обрадовали када су то чули, па су му обећали да ће му дати новац. Јуда је од тада тражио згодну прилику да изда Исуса.

Пасхална вечера

¹² А на први дан празника Бесквасних хлебова, када се клало пасхално јагње, ученици рекоше Исусу: „Где желиш да одемо, да ти припремимо и да једеш пасхалну вечеру?“

¹³ Исус посла два своја ученика и рече им: „Идите у град. Тамо ће вас срести човек који носи крчаг с водом. Ви пођите за њим, ¹⁴ па у коју кућу уђе, ви реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’ ¹⁵ Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо нам припремите вечеру.“

¹⁶ Ученици крену и дођу у град. Тамо су нашли све онако како им је Исус рекао, те припреме за Пасху.

Вечера Господња

¹⁷ Увече је Исус дошао са Дванаесторицом. ¹⁸ Док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас који једете са мном.“

¹⁹ Они почеше да се жалосте и да га питају: „Да нисам ја тај?“

²⁰ А Исус им одговори: „То је један од Дванаесторице, који умаче са мном хлеб у зделу. ²¹ Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“

²² Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде им. Рекао је: „Узмите, ово је моје тело.“

²³ Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је, па су сви пили из ње.

²⁴ Рекао им је: „Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе. ²⁵ Заиста вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити ново вино у Царству Божијем.“

²⁶ Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори.

Наговештај Петровог одрицања

²⁷ Исус им рече: „Сви ћете се ви окренути од мене, јер је написано:

²⁸ Али када ускрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“

²⁹ Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја нећу.“

³⁰ А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас, још ове ноћи, и то пре но што се петао два пута огласи.“

³¹ Но Петар је још упорније тврдио: „Нећу те се одрећи, чак и ако треба да умрем са тобом!“ Тако су рекли и сви ученици.

Молитва у Гетсиманији

³² Дошли су на место које се зове Гетсиманија. Исус рече својим ученицима: „Седите овде док се помолим.“ ³³ Са собом је повео Петра, Јакова и Јована и тада су га обузели дубоки немир и тескоба. ³⁴ Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите.“

³⁵ Онда је отишао мало даље, па је пао на земљу и молио се да га, ако је могуће, мимоиђе час страдања. ³⁶ Говорио је: „Ава, Оче, теби је све могуће. Уклони ову чашу страдања од мене! Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“

³⁷ Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Симоне, спаваш? Зар ниси ни један сат могао да пробдиш? ³⁸ Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“

³⁹ Затим је поново отишао и помолио се истим речима. ⁴⁰ Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. Нису знали шта да му одговоре.

⁴¹ Кад је Исус дошао трећи пут, рекао им је: „Стално спавате и почивате. Доста! Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. ⁴² Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“

Исуса хватају

⁴³ Док је Исус још говорио, дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине. ⁴⁴ Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га и одведите под стражом!“

⁴⁵ Он одмах приђе и рече: „Учитељу!“ И пољуби га. ⁴⁶ Тада навалише на Исуса и ухватише га. ⁴⁷ Један од Исусових ученика, који је ту стајао, потегао је мач, ударио Првосвештениковог слугу и одсекао му ухо.

⁴⁸ Исус им рече: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? ⁴⁹ Сваки дан сам проводио са вама у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. Али тако треба да се испуне речи Писма.“

⁵⁰ Тада су га сви ученици оставили и побегли. ⁵¹ Ту је био и неки младић, Исусов следбеник, који је био огрнут само платном. ⁵² Њега су ухватили, али је он оставио платно и побегао го.

Пред Великим већем

⁵³ Исуса су одвели Првосвештенику, а тамо су се окупили и сви водећи свештеници, старешине и зналци Светог писма. ⁵⁴ Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора, где је сео са стражарима и грејао се код ватре.

⁵⁵ Тада су водећи свештеници и цело Велико веће тражили доказ против Исуса да би га погубили, али нису нашли ништа. ⁵⁶ Наиме, многи су лажно сведочили против њега, али се сведочења нису подударала.

⁵⁷ Онда су устали неки и лажно сведочили против Исуса, говорећи: ⁵⁸ „Чули смо да је он рекао: ’Срушићу овај храм саграђен људском руком и за три дана подићи други који неће бити саграђен људском руком.’“ ⁵⁹ Али ни овде се њихова сведочења нису подударала.

⁶⁰ Тада је Првосвештеник устао пред свима и упитао Исуса: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ ⁶¹ Али Исус је ћутао и није ништа одговорио.

Првосвештеник га поново упита: „Јеси ли ти Христос, Син Бога благословенога?“

⁶² „Јесам – одговори Исус. А ви ћете видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“

⁶³ На то Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Зар су нам потребни други сведоци? ⁶⁴ Чули сте богохуљење! Како вам се то чини?“

Сви су пресудили да је заслужио смрт. ⁶⁵ Тада су неки почели да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и говоре му: „Прореци!“ Стражари су га такође шамарали.

Петар се одриче Христа

⁶⁶ Док је Петар био у дворишту, дошла је једна од Првосвештеникових слушкиња. ⁶⁷ Када је спазила Петра како се греје, погледала га је и рекла:

„И ти си био са Исусом из Назарета!“

⁶⁸ Но, он то порече: „Нити знам, нити разумем о чему говориш!“ Рекавши то изађе у предворје. Уто се огласи петао.

⁶⁹ Међутим, слушкиња је и тамо опазила Петра, па је опет почела да говори онима што су ту стајали: „И овај је један од њих!“ ⁷⁰ Али Петар је и даље то порицао.

Мало касније су му и други рекли: „Заиста, и ти си један од њих, јер си Галилејац!“

⁷¹ Петар стаде да се проклиње и заклиње: „Не познајем тог човека о коме говорите!“

⁷² Уто се огласи петао по други пут. Петар се тада сетио Исусових речи: „Пре него што се петао два пута огласи, трипут ћеш ме се одрећи.“ И он стаде да плаче.

Јудејско веће осуђује Исуса

15 А чим је свануло, донесоше одлуку водећи свештеници са старешинама, зналцима Светог писма и целим Великим већем. Свезали су Исуса и изручили га Пилату.

Исус пред Пилатом

² Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори:

„Ти то кажеш.“

³ Водећи свештеници оптуживали су га за многе ствари. ⁴ Пилат поново запита Исуса: „Зар немаш ништа да одговориш? Гледај за шта те све оптужују!“

⁵ Исус није ништа одговорио, тако да се Пилат чудио.

Исуса осуђују на смрт

⁶ Пилат је за сваки празник ослобађао једног затвореника кога је народ тражио. ⁷ У оковима је тада био неки Варава, заједно са побуњеницима који су у буни починили убиство. ⁸ Народ је дошао и тражио од Пилата да им учини оно што је обичавао да чини.

⁹ Он их је упитао: „Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“ ¹⁰ Знао је, наиме, да су му водећи свештеници предали Исуса из зависти. ¹¹ Међутим, водећи свештеници подговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.

¹² Пилат их је поново упитао: „Шта да учиним са оним кога називате Царем јудејским?“ ¹³ А они повикаше: „Разапни га!“

¹⁴ Међутим, Пилат им рече: „А какво је зло учинио?“ Но они су још гласније повикали: „Разапни га!“

¹⁵ Желећи да удовољи народу, Пилат је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и да га разапну на крст.

Војници се ругају Исусу

¹⁶ Војници су га, потом, одвели у унутрашње двориште палате, то јест у преторијум, и окупили целу чету. ¹⁷ Заогрнули су Исуса скерлетним огртачем, оплели трнов венац и ставили му на главу. ¹⁸ Онда су почели да га поздрављају: „Здраво, Царе јудејски!“ ¹⁹ Ударали су га трском по глави, пљували га и клањали му се пригибајући колена. ²⁰ Када су му се наругали, скинули су са њега скерлетни огртач, обукли му његову одећу, и одвели га да га разапну.

Исуса одводе

²¹ Неки човек по имену Симон из Кирине, отац Александров и Руфов, пролазио је туда враћајући се са поља. Њега су натерали да му понесе крст. ²² Исуса су одвели на место које се зове Голгота, што у преводу значи „Место лобање“. ²³ Нудили су му вино помешано са смирном, али је он то одбио. ²⁴ Затим су га разапели, а његову одећу су поделили међу собом бацајући коцку за њу, да се види ко ће шта узети.

Исус је разапет на крст

²⁵ Било је девет сати ујутро када су га разапели. ²⁶ Ту је био и натпис на којем је писала његова кривица: „Цар јудејски“. ²⁷ Са њим су разапели и два одметника, једног с његове десне стране, а другог с леве стране. ²⁸ Тиме се испунило оно што је записано у Светом писму: „У злочинце га убројише.“^{[a] 29} Пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, ³⁰ спаси самога себе, па сиђи с крста!“

³¹ Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма. Говорили су међу собом: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! ³² Христос, израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо!“ Тако су га вређали и они који су били разапети са њим.

Исусова смрт

³³ У подне наста тама по свој земљи, све до три сата. ³⁴ Око три сата поподне, Исус врло гласно повика: „Елои, Елои, лема савахтани?!“, што у преводу значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“

³⁵ А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Види, дозива Илију!“

³⁶ Један човек је отрчао и натопио сунђер киселим вином, па га је натакао на трску и нудио Исусу да пије, говорећи: „Чекајте да видимо хоће ли доћи Илија да га скине са крста!“ ³⁷ А Исус врло гласно повика и издахну.

³⁸ Храмска завеса се расцепи на двоје од горе до доле. ³⁹ А римски капетан који је стајао насупрот њега, видевши како је Исус издахнуо, рече: „Овај човек је заиста био Божији Син!“

⁴⁰ Ту су биле и неке жене које су посматрале издалека. Међу њима су биле Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома. ⁴¹ Оне су га пратиле и бринуле се о њему док је био у Галилеји. Ту су биле и многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.

Исусова сахрана

⁴² Дошло је вече. Пошто је био дан Припреме, то јест, дан уочи суботе, ⁴³ Јосиф из Ариматеје, угледни члан Великог већа, који је очекивао Царство Божије, одважи се, дође пред Пилата и затражи од њега Исусово тело. ⁴⁴ Пилату је било чудно да је Исус већ умро, па је позвао капетана и упитао га колико дуго је Исус мртав. ⁴⁵ Када га је капетан упознао са стањем, Пилат је дао мртво тело Јосифу. ⁴⁶ Јосиф је купио ланено платно, скинуо тело са крста, умотао га у платно и положио у гробницу која је била усечена у стени. Онда је навалио камен на улаз у гробницу. ⁴⁷ Марија Магдалена и Марија, мајка Јосијина, су виделе место где је Исус био сахрањен.

Јудејско веће осуђује Исуса

15 А чим је свануло, донесоше одлуку водећи свештеници са старешинама, зналцима Светог писма и целим Великим већем. Свезали су Исуса и изручили га Пилату.

Исус пред Пилатом

² Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори:

„Ти то кажеш.“

³ Водећи свештеници оптуживали су га за многе ствари. ⁴ Пилат поново запита Исуса: „Зар немаш ништа да одговориш? Гледај за шта те све оптужују!“

⁵ Исус није ништа одговорио, тако да се Пилат чудио.

Исуса осуђују на смрт

⁶ Пилат је за сваки празник ослобађао једног затвореника кога је народ тражио. ⁷ У оковима је тада био неки Варава, заједно са побуњеницима који су у буни починили убиство. ⁸ Народ је дошао и тражио од Пилата да им учини оно што је обичавао да чини.

⁹ Он их је упитао: „Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“ ¹⁰ Знао је, наиме, да су му водећи свештеници предали Исуса из зависти. ¹¹ Међутим, водећи свештеници подговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.

¹² Пилат их је поново упитао: „Шта да учиним са оним кога називате Царем јудејским?“ ¹³ А они повикаше: „Разапни га!“

¹⁴ Међутим, Пилат им рече: „А какво је зло учинио?“ Но они су још гласније повикали: „Разапни га!“

¹⁵ Желећи да удовољи народу, Пилат је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и да га разапну на крст.

Војници се ругају Исусу

¹⁶ Војници су га, потом, одвели у унутрашње двориште палате, то јест у преторијум, и окупили целу чету. ¹⁷ Заогрнули су Исуса скерлетним огртачем, оплели трнов венац и ставили му на главу. ¹⁸ Онда су почели да га поздрављају: „Здраво, Царе јудејски!“ ¹⁹ Ударали су га трском по глави, пљували га и клањали му се пригибајући колена. ²⁰ Када су му се наругали, скинули су са њега скерлетни огртач, обукли му његову одећу, и одвели га да га разапну.

Исуса одводе

²¹ Неки човек по имену Симон из Кирине, отац Александров и Руфов, пролазио је туда враћајући се са поља. Њега су натерали да му понесе крст. ²² Исуса су одвели на место које се зове Голгота, што у преводу значи „Место лобање“. ²³ Нудили су му вино помешано са смирном, али је он то одбио. ²⁴ Затим су га разапели, а његову одећу су поделили међу собом бацајући коцку за њу, да се види ко ће шта узети.

Исус је разапет на крст

²⁵ Било је девет сати ујутро када су га разапели. ²⁶ Ту је био и натпис на којем је писала његова кривица: „Цар јудејски“. ²⁷ Са њим су разапели и два одметника, једног с његове десне стране, а другог с леве стране. ²⁸ Тиме се испунило оно што је записано у Светом писму: „У злочинце га убројише.“^{[a] 29} Пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, ³⁰ спаси самога себе, па сиђи с крста!“

³¹ Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма. Говорили су међу собом: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! ³² Христос, израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо!“ Тако су га вређали и они који су били разапети са њим.

Исусова смрт

³³ У подне наста тама по свој земљи, све до три сата. ³⁴ Око три сата поподне, Исус врло гласно повика: „Елои, Елои, лема савахтани?!“, што у преводу значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“

³⁵ А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Види, дозива Илију!“

³⁶ Један човек је отрчао и натопио сунђер киселим вином, па га је натакао на трску и нудио Исусу да пије, говорећи: „Чекајте да видимо хоће ли доћи Илија да га скине са крста!“ ³⁷ А Исус врло гласно повика и издахну.

³⁸ Храмска завеса се расцепи на двоје од горе до доле. ³⁹ А римски капетан који је стајао насупрот њега, видевши како је Исус издахнуо, рече: „Овај човек је заиста био Божији Син!“

⁴⁰ Ту су биле и неке жене које су посматрале издалека. Међу њима су биле Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома. ⁴¹ Оне су га пратиле и бринуле се о њему док је био у Галилеји. Ту су биле и многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.

Исусова сахрана

⁴² Дошло је вече. Пошто је био дан Припреме, то јест, дан уочи суботе, ⁴³ Јосиф из Ариматеје, угледни члан Великог већа, који је очекивао Царство Божије, одважи се, дође пред Пилата и затражи од њега Исусово тело. ⁴⁴ Пилату је било чудно да је Исус већ умро, па је позвао капетана и упитао га колико дуго је Исус мртав. ⁴⁵ Када га је капетан упознао са стањем, Пилат је дао мртво тело Јосифу. ⁴⁶ Јосиф је купио ланено платно, скинуо тело са крста, умотао га у платно и положио у гробницу која је била усечена у стени. Онда је навалио камен на улаз у гробницу. ⁴⁷ Марија Магдалена и Марија, мајка Јосијина, су виделе место где је Исус био сахрањен.