Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.
77 Глас свој Богу дижем,
гласом својим вапим Богу и он ме услиши!
2 У дану невоље своје Господа сам тражио,
руке неуморно ноћу сам пружао.
Али душа моја неће утеху!
3 Спомињем Бога и јецам,
јадам се, а дух ми малакше. Села
4 Капке очне не даш ми да склопим!
Немиран сам, да причам не могу.
5 Мислим на минуле дане
и године давне.
6 Ноћу се сећам своје песме
па срцем својим размишљам
и духом својим испитујем.
7 Одбацује ли Господ довека?
Зар се неће опет приклонити?
8 Је ли му љубав довека ишчезла?
Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?
9 Зар је Бог заборавио да се смилује
или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села
10 Рекао сам: „Ово је моја рана –
десница Свевишњег више није иста!“[a]
11 Спомињем дела Господња,
чуда твоја од старина памтим.
12 На сва дела твоја мислим,
разматрам то што си учинио!
13 О, Боже, у Светињи је пут твој!
Који је бог велик попут Бога нашег?!
14 Ти си Бог што чудеса чиниш,
силу своју обзнањујеш међу народима.
15 Свој си народ откупио снагом својом,
синове Јакова и Јосифа. Села
16 Кад те воде угледаше, Боже,
кад те воде угледаше,
скупише се, а дубине узбуркаше.
17 Облаци се провалише кишом,
из облака грмљавина дође
и севнуше твоје муње.
18 Пролом твога грома беше у вихору,
муње светом засветлише,
а земља се дрмала и тресла.
19 По мору је стаза твоја прошла,
прошао си немирним водама,
а стопама твојим трага нема.
20 Водио си свој народ ко стадо,
Мојсијевом и Ароновом руком.
Агурове приче
30 Поруке Агура, Јекајевог сина,
пророштво овог човека казано Итилу,
Итилу и Укалу.
2 „Елем, ја сам простији од било кога
и немам памети људске;
3 нисам се поучио мудрости
и знање Светог немам.
4 Ко се то успео на небеса па сишао?
Ко је сабрао ветар у шаке своје?
Ко је то увио воде у плашт?
Ко је поставио све земљине крајеве?
Како му је име
и како му се син зове,
знаш ли?
5 Свака је Божија реч опробана.
Он је штит онима који у њему уточиште налазе.
6 Не додаји речима његовим
да те не би прекорио,
да се не би показало да си лажов.
7 Две ствари од тебе тражим,
не ускрати ми их док сам жив:
8 бескорисну, лажљиву реч од мене удаљи;
не дај ми сиромаштва и богатства,
дај ми хлеба да једем тек да се наједем;
9 да се не бих заситио, па се одрекао
и рекао ’Ко је Господ?’
Или да не бих осиромашио, па крао
и ружио име Бога свога.
Ђаво искушава Исуса
4 Тада је Дух одвео Исуса у пустињу, да га ђаво куша. 2 Пошто је Исус постио четрдесет дана и четрдесет ноћи, напокон огладне. 3 Кушач му тада приђе и рече му: „Ако си Син Божији, реци нека ови каменови постану хлебови.“ 4 Исус му одговори:
„Неће човек живети само од хлеба,
већ од сваке речи која излази из Божијих уста.“
5 Онда га је ђаво одвео у Свети град, поставио га на врх храма 6 и рекао му: „Ако си Син Божији, баци се доле јер је у Светом писму написано:
’Он ће заповедити својим анђелима за тебе,
да те својим рукама понесу,
да ногом не би о камен запео.’“
7 Исус му одговори: „Написано је и ово: ’Не искушавај Господа, Бога свога.’“
8 Тада је ђаво опет одвео Исуса на једну веома високу гору, показао му сва светска царства и њихову славу, 9 и рекао му: „Све ћу ти ово дати ако паднеш преда мном и поклониш ми се.“
10 Тада му Исус одврати: „Одлази од мене, Сатано! Јер у Писму пише:
’Господу Богу своме клањај се,
и њему једином служи.’“
11 Ђаво је након овога отишао од Исуса, а анђели су му приступили и служили му.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.