Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов. За сећање.
38 Не карај ме у гневу свом, Господе,
не кажњавај у јарости својој,
2 јер твоје су се стреле заболе у мене,
и твоја ме је рука притиснула.
3 На мом телу здравог места нема од твоје срџбе,
ради мог греха кости ми немају починка.
4 Јер моје ме неправде преплавише,
навалише се на мене као терет претешки.
5 Моје ране смрде, гноје се
због моје лудости,
6 погнуо сам се, сасвим се згурио,
па поваздан ходам у жалости.
7 Јер бедра су моја пуна бола љутог,
на телу ми здравог места нема.
8 Потпуно сам укочен и сломљен,
урлам јер ми срце стење.
9 О, Господе, знана ти је свака жеља моја,
уздисање моје није ти скривено.
10 Срце моје силно удара,
снага ме моја напушта,
нема више светла у мојим очима.
11 Пријатељи и ближњи моји
одступају од мене због болести моје,
па и они који су ми род рођени,
и они од мене стоје далеко.
12 Они што ми о глави раде,
они мени замке постављају;
ти што хоће мени да науде,
такви мени прете уништењем,
па поваздан смишљају подлости.
13 А ја сам као глув и не чујем ништа,
као нем сам који не отвара уста.
14 Постао сам као човек који не чује,
и као онај чија уста немају одговор.
15 Јер на тебе ја чекам, Господе,
ти одговори, Господе, мој Боже.
16 Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,
да ликују нада мном кад ми нога посрне.“
17 Јер мој пад већ се примакао,
бол мој стално је преда мном.
18 Ја признајем своје безакоње,
забринут сам због свог греха.
19 А душмани моји пуни су живота,
моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.
20 Они који узвраћају зло за добро
оптужују ме што следим добро.
21 Не остављај ме, Господе,
не удаљуј се од мене, Боже мој!
22 Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!
Народ плаче пред Богом
5 Опомени се, Господе, шта нам се догодило;
погледај, види нашу срамоту.
2 У туђинске руке пала је баштина наша,
странци се шире по нашим домовима.
3 Очева наших нема, сирочад смо постали,
мајке су наше сада удовице.
4 Воду за пиће новцем плаћамо,
дрва за гориво такође купујемо.
5 Гоне нас као теглеће живинче;
исцепани смо, а не дају на одмора.
6 Идемо, просјачимо по Египту и Асирији
да бисмо имали хлеба да преживимо.
7 Наши преци згрешише, али њих нема,
па ми испаштамо за кривице њихове.
8 Над нама владају простаци робови
и од њихове силе нико да нас избави.
9 Убице харају по земљи,
стављамо живот на коцку идући по храну.
10 Од глади горимо као у грозници,
и кожа је наша као пећ ужарена.
11 На светињи, на Сиону, силују жене,
по Јудиним насељима девојке.
12 Наше главаре рукама својим хватају и вешају,
ни старце наше неће да поштују.
13 Младићи као робови окрећу жрвњеве,
дечаци падају под бременима дрва.
14 Старци више не седе пред вратима,
младих људи свирка више се не чује.
15 Ишчезла је радост из наших живота:
уместо да играмо, ми смо ојађени.
16 Са главе је наше круна пала.
Народ признаје грехе
Згрешили смо, сада тешко нама.
17 Ето зато срце наше болује!
Ето, зато се очи наше замутише!
18 Зато је сионска гора опустошена.
Зато се шакали шуњају по тој пустоши.
Молитва за избављење
19 Ти, Господе, остајеш довека,
твој је престо од колена до колена.
20 Немој нас занавек заборавити,
немој нас за дуго време оставити.
21 Врати нас к себи! Обрати нас, Господе!
Обнови славу нашу из негдашњих дана.
22 Зар да нас одбациш потпуно?
Да се на нас срдиш бескрајно?
19 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: Син ништа не може да чини са̂м од себе; он чини само оно што је видео да Отац чини. Што Отац чини, то исто чини и Син. 20 Наиме, Отац воли Сина и зато му открива све што са̂м чини. Откриће му и веће ствари, а ви ћете им се дивити. 21 Као што Отац подиже мртве и даје им живот, тако и Син даје живот онима којима хоће. 22 Отац, наиме, не суди никоме, него је сав суд предао Сину, 23 да сви поштују Сина, као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао.
24 Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот. 25 Заиста, заиста вам кажем: долази час, и већ је дошао, када ће мртви чути глас Сина Божијег. Који га чују, ти ће живети. 26 Јер, као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи. 27 Дао му је и власт да суди, јер је он Син Човечији. 28 Не чудите се томе, јер долази час када ће сви који су у гробовима чути његов глас, 29 па ће изаћи из њих. Тада ће они који су чинили добро ускрснути за живот, а они који су чинили зло ускрснуће да приме осуду.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.