Revised Common Lectionary (Complementary)
12 А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
спомињеш се кроз нараштај сваки.
13 Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
јер је време да га помилујеш,
јер је дошло време одређено.
14 Јер слуге твоје воле му зидине,
жао им је његових руина.
15 Дрхтаће народи од имена Господњег
и од твоје славе сви цареви земаљски;
16 јер ће Господ да изгради Сион
и објави се у његовој слави;
17 када чује молитву јадника
њихове вапаје презрети неће.
18 Нек се то запише за нараштај нови,
за народ саздан да Господа слави!
19 Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
с небеса ће земљу да погледа;
20 чуће ропац заточених
и од смрти спасти осуђенике;
21 да објави са Сиона име Господње
и хвалу своју у Јерусалиму;
22 када се заједно окупе народи,
и царства да Господу служе.
23 Сред живота снагу ми је одузео
и дане ми прекратио!
24 Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
кад већ живиш од рода до рода!
25 Ти си у почетку утемељио земљу,
и небеса су дело твојих руку.
26 Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
и све ће се исхабати као изношена одећа,
изменићеш их као одећу и проћи ће.
27 А ти си увек исти,
веку твоме нигде краја нема.
28 Синови твојих слугу живеће
и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“
Јов
6 А Јов је одговорио овим речима:
2 „О, кад би се туга моја измерити могла
на теразијама, са свом несрећом мојом!
3 Од песка морског била би тежа
и зато су речи моје непромишљене.
4 Ево, стреле су Свемоћнога у мени
и њихов отров дух мој испија.
Божији су се ужаси постројили против мене.
5 Њаче ли дивљи магарац крај испаше?
Муче ли во покрај хране своје?
6 Једе ли се неосољено јело?
Укусно ли је беланце јајета?
7 Ни да такнем тако нешто нисам хтео,
а сад ми се храна моја огадила.
8 Ех, кад би се испунила моја молба
и дао ми Бог чему се надам!
9 Кад би хтео Бог да ме скрши,
да замахне руком својом и среже ме!
10 И даље би за мене то утеха била,
скакао бих весело и у муци којој нема олакшања,
јер нисам прећутао речи Светога.
11 А у чему је то моја снага да бих истрајао?
И какав је то мој крај, па да ми се душа стрпи?
12 Јесам ли снажан као што је камен снажан?
Да није моје тело од бронзе?
13 Није ли свака снага у мени нестала?
Из мене је истргнут сваки напредак.
Народ следи Исуса
7 Исус се са својим ученицима повукао на Галилејско језеро. Пратило га је велико мноштво људи из Галилеје, Јудеје, 8 Јерусалима, Идумеје и с друге стране Јордана, те из околине Тира и Сидона. Долазили су к њему кад су чули какве ствари чини. 9 Исус је рекао ученицима да припреме неки чамац за њега, да га народ не би стеснио. 10 Будући да је многе већ исцелио, сви који су патили од разних болести су се пробијали до њега желећи да га дотакну. 11 Када би опседнути нечистим духовима угледали Исуса, падали би пред њим, вичући: „Ти си Син Божији!“ 12 Исус им је строго напоменуо да не откривају ко је он.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.