Revised Common Lectionary (Complementary)

Јеремији раде о глави

26 На почетку владавине Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, дошла ми је реч Господња: ² „Овако каже Господ: стани у двориште Дома Господњег и објави свим градовима Јуде, онима који су дошли да се поклоне у Дому Господњем. Објави им све ове речи које ти заповедам. Ни реч не изостави. ³ Можда ће да слушају, па се свако врати са свог злог пута и ја се предомислим због пропасти коју сам наумио да им нанесем због њихових злодела. ⁴ Реци им ово: ’Овако каже Господ: ако ме не будете слушали – да живите по Закону који сам ставио пред вас, ⁵ да слушате речи мојих слугу пророка, које вам упорно шаљем, а ви их не слушате – ⁶ овај ћу Дом учинити попут Силома и овај град проклетством за све земаљске народе.’“

⁷ А свештеници, пророци и сав народ су чули Јеремијину објаву, те речи у Господњем Дому. ⁸ Тек што је Јеремија завршио са објавом свега што му је Господ заповедио да каже свем народу, они су га ухватили – свештеници, пророци и сав народ. Рекли су: „Јамачно ћеш умрети! ⁹ Зашто си пророковао у Господње име и рекао да ће овај Дом постати као Силом, да ће овај град опустошити од житеља?!“ А сав се народ окупио око Јеремије у Дому Господњем.

¹² А Јеремија је узвратио свим главарима и свем народу: „Господ ме је послао да пророкујем против овог Дома и против овог града свим речима које сте чули. ¹³ Зато поправите своје путеве и своја дела! Послушајте глас Господа, свога Бога, да би се предомислио за пропаст коју вам је најавио. ¹⁴ А ја сам, ево, у вашим рукама. Радите са мном оно што је по вама добро и право. ¹⁵ Али једно сигурно знајте: ако ме погубите, сваљујете невину крв на себе, на овај град и све његове становнике. Јер, заиста ме је Господ послао к вама да вам у уши објавим све ове речи.“

Стефан пред Већем

⁸ А Стефан је, испуњен Божијом милошћу и силом, чинио велика чуда и знаке међу народом. ⁹ Међутим, дошли су неки из такозване Синагоге либертинаца – Јевреји из Кирине, Александрије, те неки из Киликије и Мале Азије, и упустили се у расправу са Стефаном.

¹⁰ Ипак, нису могли да се супротставе његовој мудрости, јер га је Дух потицао да говори.

¹¹ Због тога су подговорили неке људе да изјаве: „Чули смо да је Стефан погрдно говорио против Мојсија и Бога.“

¹² Побунили су и народ, старешине и зналце Светог писма, па су му пришли, ухватили га и извели пред Велико веће. ¹³ Ту су довели лажне сведоке који су говорили: „Овај човек не престаје да говори против храма и Закона. ¹⁴ Чули смо, наиме, да је рекао да ће Исус Назарећанин разорити овај храм и изменити обичаје које нам је Мојсије предао.“

¹⁵ Сви који су седели у Великом већу су упрли поглед у Стефана и приметили да му је лице као лице анђела.

⁵¹ О, ви тврдоглави и необрезани у срцу и ушима! Ви се увек противите Духу Светом, као што су то чинили и ваши преци ⁵² Кога од пророка ваши преци нису прогонили? Убили су чак и оне што су најављивали долазак Праведника, кога сте ви сада издали и убили. ⁵³ Ви сте на заповест анђела примили Закон, али га нисте послушали.“

Стефанова смрт

⁵⁴ Када су они то чули, ускипео је бес у њима, па су почели да шкргућу зубима на њега. ⁵⁵ Тада је Стефан, испуњен Духом Светим, упро поглед у небо и угледао Божију славу и Исуса како стоји с десне стране Бога. ⁵⁶ Затим је рекао: „Гле, видим отворено небо и Сина Човечијег како стоји с десне стране Богу.“

⁵⁷ На то су они подигли велику вику, зачепили своје уши и једнодушно навалили на њега. ⁵⁸ Одвукли су га изван града где су га каменовали. Сведоци су своје огртаче дали на чување младићу који се звао Савле.

⁵⁹ Док су га каменовали, Стефан је зазивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!“ ⁶⁰ Затим је пао на колена и гласно повикао: „Господе, не урачунај им овај грех!“ Након што је ово изговорио, уснуо је.