Revised Common Lectionary (Complementary)

³ Ти смртника враћаш у прашину
    и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“
⁴ Јер је у твојим очима хиљаду година
    попут минулог, јучерашњег дана
    и попут смене ноћне страже.
⁵ Односиш их ко бујица, попут сна су,
    јутром су ко трава изникнули;
⁶ ујутро цветају и расту,
    а увече суше се и вену.

⁷ Тако и ми нестајемо у твом гневу
    и твоја нас срџба престрављује!
⁸ Наше си кривице пред себе ставио,
    наше тајне лицем својим обасјао.

¹⁰ Дан је, ево, дошао!
    Пропаст је изникла,
штап је процветао,
    охолост напупела!
¹¹ Насиље је израсло
    у штап безакоња.
Нико од њих неће остати,
    ништа од њиховог мноштва,
ништа од њиховог блага,
    ничега вредног међу њима!
¹² Дошло је време, приспео је дан.
    Ко купује, нека се не весели,
ко продаје, нека не жали,
    јер гнев долази на све мноштво.
¹³ Ко продаје неће моћи да поврати што је продао,
    докле год су обојица живи,
јер је виђење за све мноштво
    и неће бити опозвано.
Због своје кривице
    нико неће сачувати свој живот.

¹⁴ У трубе су затрубили,
    све је спремно,
али нема никог да у бој пође,
    јер мој је гнев над свим мноштвом.
¹⁵ Напољу је мач,
    а унутра зараза и глад;
ко је напољу погинуће од мача,
    а ко је унутра,
    њега ће прождрети глад и зараза.
¹⁶ А њихови преживели који умакну,
    биће по горама,
као голубови по долинама,
    и сви ће уздисати,
    сваки за своју кривицу.
¹⁷ Све ће руке малаксати,
    а сва ће колена постати као да су од воде.
¹⁸ Опасиваће се кострећу,
    дрхтање ће их обузети,
на сваком ће лицу бити срам,
    и свака ће глава оћелавити.

¹⁹ Избациће на улице своје сребро
    и злато као смеће.
Њихово сребро и злато
    неће моћи да их избави у дан гнева Господњег.
Но, своју глад неће утолити,
    своје трбухе неће напунити,
    јер су због тога посрнули у кривицу.
²⁰ Дичили су се својим дивним накитом;
    од њега су правили ликове својих одвратних и гадних ствари.
    Зато ћу им га претворити у смеће.
²¹ Онда ћу га предати у руке туђинаца да га оплене,
    и зликовцима на земљи да га опљачкају,
    који ће га оскрнавити.
²² Окренућу своје лице од њих,
    па нека се скрнави моје благо;
нека разбојници упадају у њега
    и нека га оскрнаве!
²³ Искуј окове,
    јер је земља пуна крви неправедно осуђених,
    а град пун насиља.
²⁴ Зато ћу довести најгоре међу народима
    да запоседну њихове куће.
Тако ћу докрајчити понос моћних,
    а њихова светилишта ће бити оскрнављена.
²⁵ Кад страхота дође,
    тражиће мир, а њега неће бити.
²⁶ Једна ће пропаст ићи за другом,
    једна лоша вест стизаће за другом.
Тада ће тражити виђење од пророка,
    али ће свештеник остати без Закона,
    а старешине без савета.
²⁷ Цар ће туговати,
    кнез бити обучен у очај,
    а руке народа земље ће дрхтати.
Поступаћу с њима по њиховим путевима
    и судити им по њиховим судовима.
        Тада ће знати да сам ја Господ.’“