Revised Common Lectionary (Complementary)
Књига Четврта
Псалми 90–106
Молитва Мојсија, човека Божијега.
90 О, Господе, ти си нама био пребивалиште
кроз сва поколења!
2 Пре рођења планина,
пре него си саздао земљу и свет,
од века до века, ти си Бог.
3 Ти смртника враћаш у прашину
и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“
4 Јер је у твојим очима хиљаду година
попут минулог, јучерашњег дана
и попут смене ноћне страже.
5 Односиш их ко бујица, попут сна су,
јутром су ко трава изникнули;
6 ујутро цветају и расту,
а увече суше се и вену.
7 Тако и ми нестајемо у твом гневу
и твоја нас срџба престрављује!
8 Наше си кривице пред себе ставио,
наше тајне лицем својим обасјао.
9 Тако су минули дани наши сви у твоме гневу,
попут даха године су наше испариле.
10 У нашем је веку седамдесет лета,
осамдесет лета ако смо у снази;
њихово најбоље – тегоба и мука –
брзо прођу и ми одлетимо.
11 Ко је упознао силу твога гнева?
Колико си страшан, толико си срдит.
12 Научи нас да бројимо своје дане тако,
да бисмо срце мудро задобили!
Предстојећа пропаст
7 Дође ми реч Господња:
2 „Сине човечији, говори Господ Бог земљи израиљској:
’Крај, дошао је крај
на четири краја земље!
3 Сада ти је дошао крај,
јер ћу послати свој гнев на тебе.
Судићу ти по твојим путевима
и платићу ти за све твоје гадости.
4 Моје ти се око неће сажалити,
нећу те поштедети,
него ћу ти платити за твоје путеве
и за гадости у теби.
Тада ћете знати да сам ја Господ.’
5 Говори Господ Бог:
’Долази зло за злом.
6 Дошао је крај!
Крај је стигао!
Гле, дошао је,
на тебе се намерио.
7 Куцнуо ти је час,
житељу земље,
време је дошло,
близу је дан;
страхота је у горама,
а не радост.
8 Свој бес ћу убрзо излити на тебе,
гнев ћу свој искалити на теби.
Судићу ти по твојим путевима,
платићу ти за све гадости твоје.
9 Моје ти се око неће сажалити,
нећу те поштедети,
него ћу ти платити за твоје путеве,
и за гадости које су у теби.
Тада ћеш знати да то ја, Господ, ударам.
8 Четврти анђео изли своју зделу на сунце, коме је дата моћ да пали људе ватром. 9 Паљени великом јаром, људи су проклињали име Бога који има власт над овим злима. Ипак, нису се покајали и дали му славу.
10 Пети анђео изли своју зделу на престо Звери. Његово царство утону у таму, а људи од муке почеше да гризу своје језике, 11 и да проклињу Бога небеског због својих мука и чирева. Ипак, нису се покајали за своја дела.
12 Шести анђео изли своју зделу на велику реку Еуфрат. Његова вода пресахну, припремајући пут за цареве који долазе са истока. 13 Онда сам видео како из уста Аждаје, из уста Звери и из уста лажног пророка излазе три нечиста духа, који су личили на жабе. 14 То су зли духови који чине знаке. Они иду к царевима света да их окупе на рат за велики дан Бога Сведржитеља.
15 „Ево, долазим као лопов! Блажен је онај који бдије и чува своју одећу! Такав, наиме, неће ићи го, и неће се јавно осрамотити.“
16 Они окупише цареве на место које се на јеврејском зове „Армагедон“.
17 Седми анђео изли своју зделу у ваздух. Тада се из храма, са престола, зачу громки глас, говорећи: „Свршено је!“ 18 Уто севну муње, проломи се грмљавина и прасну громови, те настане велики земљотрес каквог није било откада је људи на земљи. Био је то земљотрес огромних размера. 19 Велики град расцепи се на три дела, а градови народа се распадоше. Бог се сетио великог Вавилона, те му даде чашу вина свога јаросног гнева. 20 Сва острва ишчезнуше, а од гора не оста ни трага. 21 Тада се на људе сручи огроман град са неба, и сваки је тежио по талант[a]. Људи су проклињали Бога због зла од града, јер је ово зло било веома велико.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.