Revised Common Lectionary (Complementary)

² Нека се постиде,
    нека се осрамоте ти што ми о глави раде.
Нека се повуку у срамоти,
    нека буду понижени ти што им је мила невоља моја.
³ Нек устукну због срамоте своје
    ти што довикују: „Аха! Аха!“
⁴ Нек ликују и нек се радују у теби
    сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
    „Велик је Бог!“

⁵ А ја сам сиромах и убог,
    Боже, пожури к мени.
Ти си моја помоћ и мој избавитељ.
    О, Господе, не оклевај!

⁶ А ја сам вам дао чисте зубе^[a] у свим вашим градовима,
    оскудицу хлеба у свим местима вашим,
    али ви ми се нисте вратили
        – говори Господ.

⁷ Још сам вам и кишу ускратио,
    а било је три месеца пред жетву.
На један град сам послао кишу,
    а на други нисам.
Послао сам кишу на једну њиву да је натопи,
    а она која није натапана се осушила.
⁸ Два су се, па и три града дотетурала до једног града да пију воде.
    И нису се напили
    и ви ми се нисте вратили
        – говори Господ.

⁹ Ударио сам медљиком и кукољем
    баште ваше и ваше винограде,
    ваше смокве и винограде ваше.
Појео их је скакавац,
    али ви ми се нисте вратили
        – говори Господ.

¹⁰ И помор сам слао међу вас
    као на Египат.
Мачем сам сасекао ваше младиће
    са све вашим преотетим коњима.
Дао сам да вам се до носа подиже смрад вашег табора,
    али ви ми се нисте вратили
        – говори Господ.

¹¹ Затирао сам неке од вас
    као што је Бог опустошио Содому и Гомору,
били сте као угарак извучен из ложишта,
    али ви ми се нисте вратили
        – говори Господ.

¹² Зато ћу тако да ти урадим, о, Израиљу!
    И због тога што ћу да ти урадим,
припреми се да сретнеш свога Бога, о, Израиљу!“

¹³ Јер, ево онога што је горе начинио,
    што је ветар саздао
    и јавио човеку мисао своју;
који зору у таму претвара
    и хода по узвишењима земље –
    име му је Господ, Бог над војскама!