Revised Common Lectionary (Complementary)
Давидов.
144 Благословен да је Господ, стена моја,
што ми руке за рат
и прсте за борбу увежбава;
2 милосрђе моје и тврђава моја;
моје уточиште и мој избавитељ;
мој штит, онај у коме уточишите налазим
и који ми мој народ покорава.
3 О, Господе, шта је човек да за њега мариш
и људски потомак да се са њим бавиш?
4 Човек тек је даху налик
и дани му бледе као сенка.
5 О, Господе, небеса своја спусти, па да сиђеш
и дотакнеш брда да се пуше!
6 Засевај муњом,
нека се распрше!
Стреле своје баци,
нека се разбеже!
7 Са висина руке пружи,
избави ме;
извади ме их бујица
и из руку деце туђинаца;
8 оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
9 О, Боже, певаћу ти нову песму,
на лири са десет струна ја свираћу теби;
10 теби који царевима избављење дајеш;
који Давида, слугу свога,
спасаваш од мача опакога.
11 Ослободи ме, избави ме
из руке деце туђинаца,
оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
12 Тад синови наши нека буду
као стабло горостасно у младости својој;
наше ћерке нека буду
попут шара стубова палате.
13 Амбари ће наши бити пуни
разноврсног рода;
хиљаде ће ојагњити овце наше,
и десет хиљада по пашњацима нашим.
14 Волови ће теглити, неће бити разарања,
неће бити бежаније
и вриска се неће чути
по трговима нашим.
15 Благо народу коме тако буде!
Благо народу коме Бог је Господ!
10 Мати ти је била као лоза,
засађена крај обилних вода.
Плодна беше и са пуно лишћа,
натапана обилним водама.
11 Гране су јој биле моћне,
свака беше као жезло царско.
Висином се више крошњи дигла,
висина јој беше на видику
са гранама својим многобројним.
12 Ишчупаше је гневно,
и бацише на земљу.
Осуши је ветар источни,
род јој би покидан, осушен,
а моћне гране огањ је прождро.
13 А сада је у пустињи засађена,
у земљи сувој и жедној.
14 Плану огањ из једнога прута,
род јој прождра;
Не оста јој моћна грана,
достојна жезла владарског.’“
То је нарицаљка, и тако треба да се нариче.
4 Приступите Исусу – живом камену, што су људи одбацили, али који је изабран и драгоцен у Божијим очима, 5 па се као живо камење уграђујте у духовни храм. У њему ћете служити као посвећено свештенство које посредством Исуса Христа приноси духовне жртве угодне Богу. 6 Зато је написано у Писму:
„Ево, постављам на Сиону
камен угаони,
камен изабран и драгоцен.
Ко у њега поверује,
неће се постидети.“
7 Вама који верујете, његова драгоцена вредност служи на корист, а онима који не верују,
„камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.“
8 И,
„камен за спотицање
и стена за посртање.“
Они се спотичу, јер се не покоравају речи, на што су и одређени.
9 А ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, народ који припада Богу, одређен да објави славна дела онога који вас је из таме позвао у своју чудесну светлост. 10 Некада нисте били народ, а сада сте Божији народ, некада нисте уживали милосрђе, а сада сте примили милосрђе.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.