Revised Common Lectionary (Complementary)
Давидова похвална песма.
145 О, мој Боже, о, царе, величаћу тебе,
име твоје благосиљаћу у веке векова!
2 Сваког дана благосиљаћу те,
име ћу ти прослављати у веке векова.
3 Велики је Господ, предостојан славе,
величанства недокучивога.
4 Поколење поколењу твоја дела разглашава,
обзнањује силу твоју.
5 О красоти славе величанства твога,
о стварима чудним твојим ја ћу да размишљам[a].
6 Говориће људи о снази твојих страшних дела,
а и ја ћу да сведочим о твом величанству.
7 Казиваће сећање о твојој великој доброти,
клицаће радосно о праведности твојој.
8 Милосрдан и милостив је Господ,
спор на срџбу и богат милошћу!
3 Црвен је штит ратника његових,
јунаци су обучени у скерлет,
сијају метални окови бојних кола,
а у дану кад се спреми
и чемпреси се тресу.
4 По улицама махнитају бојна кола,
вршљају по трговима,
изгледају као бакље,
галопирају као муње.
5 Сетиће се својих војсковођа
који ће се спотицати на својим маршевима,
журити њеним зидинама
и већ спремној барикади.
6 Уставе ће се отворити
и двор ће се подлокати.
7 Тако је урађено:
разоткривена је и одведена.
Њене слушкиње запевају,
пијучу као голубице, у прса се туку.
8 Као језеро је Нинива још од првих дана,
али они сада беже.
„Станите! Станите!“
Али нико се окренуо није.
9 Отимајте сребро!
Отимајте злато!
Нема мере залихама
и обиљу сваке драгоцене ствари.
10 Опустело, похарано и ојађено!
Топе се срца, клецају колена и бедра сва,
свима су смркнута лица.
11 Где је лавља јазбина,
где брлог за лавиће?
Где су ишли лав, лавица и младунче,
а да их нико плашио није?
12 Лав је ловио довољно за младунце,
давио плен за своје лавице,
своју пећину пунио пленом
и свој брлог месом.
13 „Ево ме против тебе
– говори Господ над војскама –
да твоја бојна кола претворим у дим.
Мач ће да поједе лавиће твоје
и твој ћу плен да истребим из земље.
Повик гласника твојих
више се неће чути.“
5 Испитајте сами себе: живите ли по вери. Проверите сами себе. Зар не схватате да је Исус Христос међу вама? Или можда нисте уверени у то? 6 Ипак се надам да ћете разумети да смо ми уверени у то.
7 Молимо се Богу да не учините никакво зло. Не чинимо то да би се показало да смо у праву, него да бисте ви чинили што је добро, макар се чинило да нисмо у праву. 8 Ми, наиме, не можемо ништа против истине, него само за истину. 9 Јер ми се радујемо када смо ми слаби, а ви јаки. Стога се молимо Богу за ваше усавршавање. 10 Пишем вам ово у одсуству, да не бих поступио оштро када дођем, јер ми је Господ дао власт да градим, а не да рушим.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.