Revised Common Lectionary (Complementary)
Песма поклоничка. Давидова.
133 Гле! Како је добро, каква је милина
када су браћа заједно и сложно!
2 Ко на глави добро уље,
које се на браду слива,
на Аронову браду;
што се слива на порубе одеће његове;
3 као роса са Ермона,
која роси на сионске горе;
тамо где је Господ одредио
благослов живота вечног.
8 Кад је Израиљ видео Јосифове синове, упитао је: „Ко су ови?“
9 „То су моји синови које ми је Бог дао овде“ – одговори Јосиф своме оцу.
Израиљ рече: „Приведи ми их да их благословим.“ 10 Израиљу су, наиме, очи биле ослабиле од старости, па није видео. Кад их је привео, Израиљ их је пољубио и загрлио.
11 Израиљ затим рече Јосифу: „Нисам се надао да ћу икада више видети твоје лице, а ево, Бог ми је дао да видим и твоје потомке.“
12 Јосиф их је тада скинуо са његових колена и поклонио му се лицем до земље. 13 Затим Јосиф узме своја два сина, Јефрема својом десницом, Израиљу с лева, а Манасију својом левицом, Израиљу с десна, па му их примакне. 14 Међутим, Израиљ пружи своју десницу и положи је на Јефремову главу, а своју левицу на Манасијину, држећи руке унакрст, иако је Манасија био првенац.
15 Потом је благословио Јосифа, рекавши:
„Бог, чије су путеве следили преци моји,
Авра̂м и Исак,
Бог који је био мој Пастир
од младости моје, па све до данас,
16 Анђео који ме је од сваког зла избављао,
младиће ове нека благослови.
Нека се по њима спомиње име моје
и име предака мојих, Авра̂ма и Исака.
По земљи нека им се
потомство размножи.“
17 Кад је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Јефремову главу, није му било право. Зато је посегнуо за очевом руком да је премести са Јефремове главе на Манасијину главу. 18 Рекао је своме оцу: „Не тако, оче мој! Положи своју руку на главу овог другог, јер је он првенац.“
19 Његов отац је то одбио, рекавши: „Знам, сине мој, знам. Од њега ће, такође, настати народ, и то велики народ. Ипак, његов млађи брат ће бити већи од њега, и његово потомство ће постати мноштво народа.“ 20 Тог дана их је благословио, рекавши:
„Твојим ће именом благосиљати Израиљ. Говориће се:
’Нека ти Бог учини онако како је учинио Јефрему и Манасији!’“
Тако је Јефрему доделио првенаштво над Манасијом.
21 Израиљ затим рече: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и он ће вас вратити у земљу ваших отаца. 22 Теби дајем и Сихем, део више него твојој браћи, који сам луком и мачем освојио од Аморејаца.“
23 На основу вере својих родитеља је Мојсије био сакривен три месеца. Видели су, наиме, да је дете лепо, па се нису плашили цареве заповеди.
24 На основу своје вере је Мојсије, када је одрастао, одбио да се назове „сином фараонове ћерке“. 25 Радије је изабрао да се злопати са Божијим народом, него да за кратко ужива у греху. 26 Злопаћење ради Христа сматрао је већим богатством од свег египатског блага, јер је очекивао награду. 27 На основу своје вере је одбацио Египат и није се уплашио царевог гнева, јер се држао Невидљивога, као да га види. 28 На основу своје вере је прославио Пасху, и уредио да се довраци попрскају крвљу, да се Погубитељ не би дотакао прворођенаца.
29 На основу своје вере је прошао кроз Црвено море као по сувој земљи. Кад су Египћани покушали исто, подавили су се.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.